Košmarna opatija Tomasa Lava Pikoka predstavlja briljantnu satiričnu parodiju na mračni entuzijazam, pesimizam i patetiku britanskog romantičarskog pokreta. Kroz galeriju ekscentričnih likova okupljenih u zapuštenom zamku, autor izuzetno duhovito karikira vodeće figure svog doba – poput Šelija, Bajrona i Kulidža – i njihovu opsednutost gotičkim morbidnostima i apstraktnim filosofijama. Svojim elokventnim dijalozima i apsurdnim komičnim zapletom, roman razobličava intelektualne modu i sentimentalno pretjerivanje, nudeći trajnu podsmešljivu kritiku umetničke samodopadljivosti.
Prevod i pogovor Milan Miletić
Izdanje 2015 | Format 11×18cm
Strana 120 | ISBN 9788689107432
800 рсд
Pod uticajem Šelija, Pikok se zainteresovao za antiku, a glavne stvari u antici bile su percepcija sveta, života, ljubavi, stvaralaštva kao neprolazne svetkovine. U značajnoj meri, iz zajedničkih čitanja, a što je glavno, iz rasprave, nastali su stihovi na mitološke teme, što je bio ključ za razumevanje antike i njenog stvaralaštva i filosofije, a takva je i Košmarna opatija.
Roman se pojavio 1818. godine. Pretrpeo je sitnije izmene zarad izdanja iz 1837. godine, kad je, po savetu prijatelja Edvarda Dibua („Zaključna scena je razočaravajuća – pisao je on Pikoku – i treba je doraditi.“), Pikok izmenio kraj.
U tom izmenjenom izdanju tekst je objavljen u okviru Sabranih dela Tomasa Lava Pikoka, štampanih u Londonu, u ograničenom tiražu od 675 primeraka, takozvanom Halifordovom izdanju, prema kome je urađeno i ovo izdanje na srpskom.
Pikok je na romanu Košmarna opatija radio od aprila do juna 1818. godine, međutim, ideja mu se, očigledno, javila s proleća 1817. godine, dok je živeo nedaleko od Persija Biša Šelija, u Marlou, gde je imao priliku da se sretne s neobičnim i raznovrsnim društvom, koje se okupljalo u pesnikovoj kući…
Česti gosti bili su kritičar Li Hant, otac druge Šelijeve žene, pisac i ugledni novinar Vilijam Godvin, specijalista za antiku, Šelijev prijatelj Tomas Džeferson Hog.
U Marlou nisu jenjavali književni sporovi, političe rasprave, jer ovde, u kući pesnika, svet su ugledale ideje kojima je bilo suđeno da u priličnoj meri odrede englesku književnost i uopšte javni život u Engleskoj, s početka 19. veka.
U to vreme Šeli je radio na „Predlogu za reformisanje izbora“, a Pikok je, ne mimo Šelijevog uticaja, sastavio roman Melinkort, krcat političkim motivima.
Roman se pojavio 1818. godine. Pretrpeo je sitnije izmene zarad izdanja iz 1837. godine, kad je, po savetu prijatelja Edvarda Dibua („Zaključna scena je razočaravajuća – pisao je on Pikoku – i treba je doraditi.“), Pikok izmenio kraj.
U tom izmenjenom izdanju tekst je objavljen u okviru Sabranih dela Tomasa Lava Pikoka, štampanih u Londonu, u ograničenom tiražu od 675 primeraka, takozvanom Halifordovom izdanju, prema kome je urađeno i ovo izdanje na srpskom.
¾
Tomas Lav Pikok (1785–1866), jedinstvena figura engleskog romantizma, poznat po svojim „razgovornim romanima” u kojima se radnja gotovo u potpunosti svodi na briljantne i duhovite debate ekscentričnih intelektualaca. U svojim najpoznatijim delima, kao što je „Košmarna opatija”, on nemilosrdno, ali s puno šarma, parodira tadašnje književne i filosofske modne trendove, ismevajući čak i svoje bliske prijatelje poput Šelija i Bajrona. Njegov stil je spoj antičke jasnoće (koju je verovatno usvojio čitajući Lukijana iz Samosate) i tipičnog engleskog humora, što ga čini pretečom moderne satire i omiljenim piscem za one koji uživaju u spoju erudicije i ironije.
