Sedam ludaka Roberta Arlta jedno je od najradikalnijih i najuticajnijih ostvarenja latinoameričke avangarde, u kojem se ekspresionistički mrak i egzistencijalna teskoba prepliću s političkom satirom. Kroz viziju tajnog društva koje planira društvenu revoluciju, finansiranu mrežom javnih kuća, Arlt razobličava dekadenciju, siromaštvo i duhovni slom Buenos Ajresa dvadesetih godina prošlog veka. Izuzetno sirovim, neurotičnim stilom i likovima opsednutim ludilom, samoćom i otuđenjem, ovaj roman pruža bezpoštednu studiju očaja modernog čoveka u potrazi za smislom i apsolutnom slobodom.
Prevod i pogovor Aleksandra Mančić
Izdanje 2015 | Format 11×18cm
Strana 306 | ISBN 9788689107418
1.300 рсд
Sedam ludaka traže za sebe neki valjan poslovni poduhvat kojim će finansirati revoluciju. To može biti fabrika bojnih otrova, ili lanac bordela.Tragični neuspeh Arltovih junaka je halucinantni vrhunac apsurda obeleženog ludilom. Taj neuspeh (u Argentini, sredinom prošlog veka, govorilo se o „resantimanu“) ima drugačiji smisao od neuspeha Silvija Astijera koji je prodao svog buntovnog zaštitnika smatrajući da na to polaže pravo zato što je i sam poražen i izdan.
Sedam ludaka – to je revolucija. Put ka toj revoluciji odgovara logici i strategiji koju oblikuje nesposobnost junaka da izaberu put, da izaberu saveznike. Ruska tradicija Dostojevskog i Gogolja, španska tradicija Keveda i Barohe, feljton i tango, i holivudski film. Tako se stvara cela mašinerija koju je Roberto Arlt umeo da stavi u službu svojih junaka.
Sedam ludaka traže za sebe neki valjan poslovni poduhvat kojim će finansirati revoluciju. To može biti fabrika bojnih otrova, ili lanac bordela.Tragični neuspeh Arltovih junaka je halucinantni vrhunac apsurda obeleženog ludilom. Taj neuspeh (u Argentini, sredinom prošlog veka, govorilo se o „resantimanu“) ima drugačiji smisao od neuspeha Silvija Astijera koji je prodao svog buntovnog zaštitnika smatrajući da na to polaže pravo zato što je i sam poražen i izdan.
Sedam ludaka – to je revolucija. Put ka toj revoluciji odgovara logici i strategiji koju oblikuje nesposobnost junaka da izaberu put, da izaberu saveznike. Ruska tradicija Dostojevskog i Gogolja, španska tradicija Keveda i Barohe, feljton i tango, i holivudski film. Tako se stvara cela mašinerija koju je Roberto Arlt umeo da stavi u službu svojih junaka.
Tango, ključni izraz frustracije i dezorijentisanosti doseljenika u Buenos Ajresu. Sudar između jezika tanga i jezika književnih salona. Napetost između njih Arlt u svojim tekstovima ne razrešava, ostavlja je kao napetost, kao izraz sopstvenog nezadovoljstva pisca.
Arlt je zapisao: „Koliko sam puta poželeo da radim na romanu koji bi, poput Floberovih, bio sastavljen od panoramskih platna! Ali danas, među ruševinama društvene zgrade koja neminovno propada, čovek nema vremena da se bavi goblenom.“ Napetost se održava i zahvaljujući dvosmislenoj upotrebi brižljivo negovanog jezika „tradicije“ u nastanku. U nameri da ga omalovaži, neki kritičar napisao je da Arlt govori „lunfardo sa stranim naglaskom“.
¾
Robert Arlt (1900–1942) bio je samobitni genije i začetnik modernog argentinskog romana, koji je u svojim kultnim delima poput „Sedam ludaka” opisao mračno podzemlje, anarhiste i proroke margine. Njegov stil je sirov, grozničav i nameran otklon od uglađene borhesovske estetike, jer je Arlt verovao da se istina o modernom čoveku ne nalazi u bibliotekama, nego u brutalnosti ulice i teskobi siromaštva. Kao vizionar koji je predvideo otuđenje poznog 20. veka, u književnost je uveo likove opsednute bizarnim izumima i socijalnim revolucijama, spajajući surovi realizam s elementima fantastike na način koji je duboko uticao na Hulija Kortasara.
