Kratak roman Osvetnik, Tomasa de Kvinsija, jedno je od njegovih najmračnijih i stilski najzrelijih pripovedačkih ostvarenja u kojem proverava granice pravde, osvete i psihološkog rastrojstva. Priča se odnosi na seriju sablasnih i pedantno izvedenih ubistava u izvesnom nemačkom gradiću, čija je meta korumpirana društvena elita odgovorna za prošle nepravde i progon nevinih. Osnovna tema dela prepliće se s De Kvinsijevim poznatim esejističkim konceptom „Ubistva kao lepe umetnosti“, gde je čin osvete stilizovan gotovo kao estetski i ritualni čin. Osvetnik jeizvršio neposredan i prepoznatljiv uticaj na formiranje detektivskog žanra i mračne psihološke proze Edgara Alana Poa.
Prevod Milan Miletić
Izdanje: 2013 | Format 11×18cm
Strana 88 | ISBN 9788689107128
700 рсд
Etička potka De Kvinsijevog Osvetnika počiva na duboko uznemirujućem paradoksu koji dovodi u pitanje same temelje koncepta pravde. Pitanje koje roman postavlja jeste da li sistematski nepravedno društvo, koje je razorilo nevin ljudski život, uopšte ima moralno pravo da čin osvete nazove zločinom. Kroz lik ubice, koji deluje kao nemilosrdni i bezgrešni izvršilac kazne, autor suprotstavlja korumpirani zakonski poredak višoj, gotovo metafizičkoj pravdi. Međutim, etička tragedija leži u tome što osvetnik, usvajajući iste te destruktivne i nasilne metode svojih tlačitelja, neizbežno moralno posrće i sam postaje čudovište. De Kvins time podseća da apsolutna pravda ostvarena kroz gnev i prolivanje krvi gubi svoju etičku čistotu i pretvara se u slepi, samorazorni fanatizam.
Kratak roman Osvetnik, Tomasa de Kvinsija, jedno je od njegovih najmračnijih i stilski najzrelijih pripovedačkih ostvarenja u kojem proverava granice pravde, osvete i psihološkog rastrojstva. Priča se odnosi na seriju sablasnih i pedantno izvedenih ubistava u izvesnom nemačkom gradiću, čija je meta korumpirana društvena elita odgovorna za prošle nepravde i progon nevinih. Osnovna tema dela prepliće se s De Kvinsijevim poznatim esejističkim konceptom „Ubistva kao lepe umetnosti“, gde je čin osvete stilizovan gotovo kao estetski i ritualni čin. Jezik je izuzetno bogat, barokno razuđen i precizan, s karakterističnom intelektualnom distancom koja zločinu daje uznemirujuću, gotovo filosofsku dimenziju. Atmosfera romana je duboko gotička, prožeta stalnim osećajem teskobe, paranoje i neizvesnosti, dok skriveni ubica vodi psihološki rat protiv čitave zajednice. Kroz lik tajanstvenog osvetnika, De Kvinsu uspeva da dovede u pitanje krhku granicu između božanske pravde i slepog, destruktivnog zla. Ovo delo ujedno odražava autorovu fascinaciju mračnim ponorima čovekove psihe, čineći ga važnim pretečom moderne detektivske i psihološke kriminalističke proze.
¾
Tomas de Kvinsi (1785–1859), engleski esejista i kritičar, najpoznatiji po svom ispovednom remek-delu „Ispovesti uživaoca opijuma”, koje je potreslo i opčinilo tadašnju javnost. Njegov stil karakteriše „strasna proza”, bogata raskošnim opisima i složenim rečeničnim konstrukcijama koje verno prenose vizije i košmare izazvane opijatima. Kao jedan od prvih pisaca koji je duboko ponirao u podsvest i psihologiju snova, izvršio je ogroman uticaj na kasnije autore poput Bodlera, Edgara Alana Poa i Horhea Luisa Borhesa. De Kvinsi je sastavio briljantno delo koje od početka do kraja provejava crnim humorom „O ubistvu kao lepoj umetnosti”, u kojem na provokativan način analizira estetiku zločina. Premda je veći deo života proveo u borbi sa dugovima i teškom zavisnošću, njegova intelektualna oštrina i sposobnost da jezikom dočara najskrivenije predele ljudskog uma ostaju gotovo neprevaziđene u književnosti.
