Zbirka koja spaja Đavolijadu i Morfijum donosi dva vrhunska, mračno-satirična remek-dela Mihaila Bulgakova o bezdanima ljudskog i društvenog posrtanja. Kroz apsurdni lavirint sovjetske birokratije i potresnu autobiografsku studiju zavisnosti, autor majstorski prepliće nadrealni humor i duboku psihološku dramu. Nezaobilazno štivo za sve ljubitelje vrhunske ruske književnosti koji žele da zaplove u vizionarski svet jednog od najvećih majstora svetske proze.
Prevod Nada Uzelac | Pogovor Milan Miletić
Izdanje 2015 | Format 11×18cm
Strana 120 | ISBN 9788689107609
850 рсд
I Đavolijada i Morfijum Mihaila Bulgakova predstavljaju potresnu i vizionarsku proznu celinu u kojoj se kroz satiru, fantastiku i autobiografske elemente ponire u višeslojni pad čoveka i društva. U Đavolijadi, kroz groteskni i nadrealni lavirint sovjetske birokratije, autor slika društveni i psihološki slom malog čoveka čiji se razum i identitet potpuno drobe pod pristiskom apsurdnog aparata vlasti. S druge strane, Morfijum prenosi motiv pada na intimnom, fiziološkom i duhovnom planu, pedantno dokumentujući tragičnu samodestrukciju mladog lekara i njegovu bezuspešnu borbu sa zavisnošću u izolovanom, mračnom okruženju.
Obe pripovetke povezuje prepoznatljivi bulgakovski pripovedački stil u kojem se brzi ritam, mračni humor i klaustrofobična atmosfera prepliću kako bi naglasili osećaj bezizlaznosti i gubitka vlasti nad sobom. Oba dela su upečatljiva opomena o tome kako spoljašnji sistemi represije i unutrašnji demonski poroci deluju komplementarno, vodeći pojedinca putem potpunog gubitka slobode, razuma i samog života.
Baš kao kod Gogolja, junak Đavolijade gubi smisao života, gubi svoj mir i sve više uranja u apsurdnost sopstvenog poimanja sveta. U delirijumu halucinacija, glavni junak vidi opsene, promenjeno okruženje i smešne kipove koji lete kroz vazduh.
Tu može da se nasluti uticaj Hofmanovih mračnih pejzaža iz njegovih priča, ali u svojoj priči Bulgakov dočarava mrak i turobnost slikajući bolesnu maštu Korotkova, koji je, pre svega, u Gaćanu video otelovljenog demona.
Zanimljivo je da je kraj Korotkova, kad je skočio s oblakodera, Bulgakov preuzeo iz stvarnog života, kad je avgusta 1923. godine, pod sličnim okolnostima nastradao izvesni P. Krotov, rukovodilac nevelikog preduzeća „Smička“. On je pucao na policijsku poteru, i pritisnut s krova i prizemlja, skočio s trećeg sprata i teško ranjen pao u ruke potere.
Pre toga bio je proglašen „duševno neuračunljivim“ i uklonjen s dužnosti načelnika Kostromskog popravnog zavoda. Iako Bulgakovljev junak ima slično ime, on nije nikakav prestupnik, nije počinio nikakav zločin, a njegovo ludilo posledica je nemogućnosti da izađe iz vrtloga birokratskih procedura.
Priča Morfijum dočarava zavisnost Mihaila Bulgakova od morfijuma, pošto se inficirao prilikom operacije traheotomije koju je opisao u priči „Čelično grlo“, marta 1917. godine, ubrzo po odlasku u Moskvu i Kijev, odmah iza februarske revolucije.
Bulgakov je veoma precizno opisao dejstvo morfijuma na organizam, razume se, iz pera doktora Poljakova, čiji dnevnik, posle samoubistva Poljakova, čita doktor Bomgard: „ Prvi minut: osećaj dodira na vratu. Ovaj osećaj postaje vreo i razlivase.
Sledećeg minuta odjednom prolazi hladan talas ispod rebara, a odmah za njim misli postaju neobično jasne i oseća se nalet radnog elana. Apsolutno sva neprijatna osećanja nestaju. To je najviša tačka ispoljavanja duhovne snage čoveka. I da me nije iskvarilo medicinsko obrazovanje, rekao bih da čovek može normalno da radi tek posle injekcije morfijuma…“
¾
Mihail Afanasjevič Bulgakov (1891–1940), po profesiji lekar, a po vokaciji vitez ruske proze, stvorivši dela u kojima se natprirodno i svakodnevno prepliću u kolopletu razorne satire. Njegovo životno delo, „Majstor i Margarita”, predstavlja jedinstven spoj hrišćanske metafizike, faustovske pogodbe i brutalnog ismevanja sovjetske birokratije. Živeći pod senkom Staljinove cenzure, pisao je svoje najznačajnije redove „za fioku”, svestan da za njegovog života svetlost dana neće ugledati, ali nepokolebljiv u svojoj umetničkoj istini. Bulgakov je simbol trijumfa mašte nad ugnjetavanjem, pisac koji je đavola doveo u Moskvu samo da bi pokazao koliko je ljudska iskvarenost ponekad veća od demonske.
