Anglo-irski fantasta, Lord Danseni, autor pored drugih i zbirke „Pedeset jedna priča“, izvršio je nemerljiv uticaj na razvoj fantastične proze 20. veka. Njegove snene priče nadahnjivale su autore poput Lavkrafta, Tolkina, Ursule le Gvin, Frica Lajbera i drugih. „Niko nije u stanju da oponaša Dansenija, a izvesno je da je to probao svako ko ga je čitao“, navodi američki pisac Katarina Lusil Mur.
Prevod i pogovor Milan Miletić
Izdanje 2020 | Format 11×18cm
Strana 116 | ISBN 9788660200480
850 рсд
U zbirci Pedeset jedna priča, Lord Danseni ispisuje minijature koje spajaju vanvremensku mitologiju, bogatu vizuelnu simboliku i suptilni engleski humor. Kroz kratke, elegične i alegorične crtice, čitalac se kreće iz sveta drevnih bogova i bajkovitih predela u mračnije prostore moderne industrijske civilizacije.
Danseni na očaravajući način personifikuje neopipljive pojave poput Vremena, Smrti, Zaborava i Čovečanstva, pretvarajući filosofske ideje u žive, dramatične likove. Njegov raskošan, poetski stil i besprekorno izbrušen jezik stvorili su temelj za savremeni žanr fantastike, vršeći presudan uticaj na pisce poput H. F. Lavkrafta i Dž. R. R. Tolkina.
Ova zbirka ostaje dirljivo i podrugljivo svedočanstvo o prolaznosti ljudskih tvorevina i neprolaznoj snazi prirode, snova i umetnosti.
Danseni, po svemu sudeći ateista, stvorio je krajnje neobičan univerzum od čiste imaginacije. Iako se često navodi da je Danseni temeljno poznavao jezik Biblije, ogroman broj bogova u Dansenijevom panteonu ukazuje na uticaj grčko-rimske mitologije, a i on sam nije se protivio takvom zaključku. U svojoj prvoj autobiografiji iz 1938. godine, Danseni ukazuje na izvore imaginacije:
„Izvor sve imaginacije nalazi se u našim poljima, a sve stvoreno dovoljno je lepo za buduće uzlete pesnika. Ono što se naziva realizam samo zapada daleko iza ovih uzleta, zbog toga što je čovek isuviše zainteresovan za pojedinosti materijalnog; puko nabrajanje litica nije poezija, ali sva sećanja na doline i brda, livade i šume, i nebo… materijal su za poeziju, koji samo čeka da se za njim posegne i da bude izložen pogledu onih kojima je stalo da ga opaze.“
Do kraja druge decenije dvadesetog veka, Danseni je sastavio gotovo polovinu najvrednije fantastične proze koju imamo, Vreme i bogovi (1906), Sanjareve priče (1910), Knjiga čuda (1912), Pedeset jedna priča (1915), Poslednja knjiga čuda (1916), Priče o tri hemisfere (1919), kao i dve zbirke drama: Pet komada (1914) i Komadi o bogovima i ljudima (1917). Njegovi obožavaoci, nema sumnje, vole njegove priče upravo zbog utiska o „dalekim, drugim svetovima“ u kojima je, iako su proizvod čiste imaginacije, moguće pronaći utočište od „stvarnog“ sveta.
¾
Edvard Džon Morten Draks PLanket (1878–1957), poznatiji kao Lord Danseni, anglo-irski pisac, dramaturg i pesnik. Danseni je bio plodan pisac, poznat po svojim fantastičnim pričama, koje često kombinuju humor, satiru i filozofske elemente. Njegova dela karakteriše bogat i maštovit jezik, kao i interesovanje za mitologiju i daleke kulture. Među njegovim najpoznatijim delima su zbirke priča „Bogovi Pegane“ i „Vreme i bogovi“, „Knjiga čuda“ i „Sanjareve priče“ . Danseni je bio veoma popularan u svoje vreme, a njegov uticaj može da se prepozna kod mnogih kasnijih pisaca fantastike.
