Opis
Lord Danseni
Knjiga čuda
Lord Danseni i simbolizam
U vreme kad je Edvard Planket počeo svoju književnu karijeru kao Lord Danseni, budući da je bio osamnaesti lord iz irske plemićke porodice Danseni, većina značajnih simbolista već je umrla ili su bili na izmaku: Uismans, Vajld, Berdsli.
Simbolizam je već bio stvar prošlosti; na vrhuncu je bio Art Nouveau, i u takvim okolnostima javio se Danseni sa svojim mitološkim fantazijama i simbolizmom prve klase, ispoljivši u svojim snenim, bajkolikim pričama ne mali uticaj oba ta pravca.
Uz jednu razliku: iako duboko ukorenjene u snovima i imaginaciji, ove priče o vilinskim zemljama i svetovima koji prožimaju i naš, u sebi nose turobnost koja se uveliko razlikuje od one iz simbolizma, i dok netremice zurimo u šiljate kule i minarete iz mašte, ove priče nam se vraćaju kao pesimistički pogled na čoveka, na prirodu i napredak civilizacije.
Svetovi iz fantazije
Od objavljivanja prve knjige Bogovi Pegane, 1905. godine, jasan je uticaj simbolista na Dansenija. Gotovo da se držao manifesta simbolista i nema sumnje da je umesto fenomena stvarnog sveta opisivao svetove iz fantazije s aurom nestvarnog, senovitog, i mi gotovo ne uspevamo a da se u tim svetovima ne sudarimo sa uzaludnošću ljudskog roda.
Dansenijeve najbolje priče ostaju jedinstvene; niko još nije uspeo da preotme njegove vizije ili da oponaša njegov pomalo arhaičan, otvoren stil, premda je, mora se priznati, groznih pokušaja bilo.
U Dansenijevoj vizuri, fantazija nas oslobađa opsesije svakodnevnih poslova. Pošto priča odmakne dublje u prostor, tamo gde se čovek i fizički i duhom sreće s drugim vrstama, stvorenjima i stvarima – gnomima, gibelinima, gnolovima, Umiljatom zveri i Pticom nedokučivog oka – pred nama iskrsava ono što stvarnost ne može da nam pruži, i mi shvatamo – sad da li sa zebnjom ili olakšanjem – da svet, u stvari, ne pripada samo nama.
Dansenijevi svetovi su raznovrsni; najčešće su to srednjovekovni gradovi, biblijski ili istočnjački; neki su i savremeni i premda je njegovo poreklo bilo anglo-irsko, on je u svom književnom delu do kraja Irac, duboko uronjen u irsku mitologiju i narodne priče, a na književnoj mapi volim da ga posmatram kao pravog čarobnjaka u nekom nevelikom, bedemom opasanom pustinjskom gradu, do kojeg ne vodi nikakva uređena staza, ali ga, uprkos spoticanjima na tom pešačenju, vredi posetiti, jer nas u tom naselju očekuje nešto čega nema nigde drugde.
