U ovom ogledu De Kvinsi postiže vrhunski estetski podvig prenoseći strukturu muzičke fuge u jezik, gde se motivi straha, brzine i iznenadne smrti razvijaju, prepliću i variraju poput višeglasnih melodijskih linija. Nastao kao završni deo teksta Engleska poštanska kočija, ogled transformiše stvarni umalo fatalni udes s kočijom u grandioznu, kosmičku dramu i simboličku noćnu moru. Delo predstavlja radikalan primer opijumske fantastike i romantičarske estetike subliminalnog, u kojoj se granice između jave, sećanja i podsvesnog potpunosti brišu u korist vizualnog i zvučnog spektakla.
Prevod Milan Miletić
Izdanje 2021 | Format 11×18cm
Strana 136 | ISBN 9788660200756
850 рсд
U ovom ogledu De Kvinsi postiže vrhunski estetski podvig prenoseći strukturu muzičke fuge u jezik, gde se motivi straha, brzine i iznenadne smrti razvijaju, prepliću i variraju poput višeglasnih melodijskih linija. Nastao kao završni deo teksta Engleska poštanska kočija, ogled transformiše stvarni umalo fatalni udes s kočijom u grandioznu, kosmičku dramu i simboličku noćnu moru. Delo predstavlja radikalan primer opijumske fantastike i romantičarske estetike subliminalnog, u kojoj se granice između jave, sećanja i podsvesnog potpunosti brišu u korist vizualnog i zvučnog spektakla.
Upotrebom svešteničkih horova, trijumfalnih kapija, oluja i apokaliptičnih slika, autor demonstrira orkestarske mogućnosti engleskog jezika, stvarajući prozu koja se više sluša nego što se čita. Ispitujući kako traumatičan trenutak iznenadne opasnosti ostaje trajno utisnut u čovekovo sećanje, poput palimpsesta, De Kvinsi nagoveštava moderna psihoanalitička shvatanja nesvesnog i tehnike toka svesti.
Putovanje kroz snove i stvarnost Tomasa de Kvinsija, u kojem pisac uranja u dubine ljudskog uma, gde se prepliću snovi i stvarnost. Ova poetska proza povezuje niz snova koji se stapaju u jasan i živopisni prikaz svega ljudskog.
Kroz živopisne opise i simboliku, De Kvinsi, gotovo na nekakvom putovanju kroz svest, istražuje teme kao što su smrt, sećanje, ljubav. Fuga iz sna je i dalje zagonetno delo, kao poručeno za one koji nastoje da dublje proniknu u sebe.
U hladnoj atmosferi kuće, svakako, dok sat odbija na kaminu, De Kvinsi je daleko od toga da traži ono najbolje za sebe; a u naše doba smatra se – a pod tim, naravno, imam u vidu mišljenja dvoje-troje starijih
ljudi – da tekstovi De Kvinsija najviše pogoduju ukusu omladine.
Ali ima smisla biti neosetljiv prilikom čitanja De Kvinsija ili usred neke rečenice ispunjene jurnjavom, poput ove iz Engleske poštanske kočije: „Ognjena strela izgleda da je odapeta, i od tog trena sudbina joj je da, gotovo bez prekida, putuje na zapad tri stotine milja…
¾
Tomas de Kvinsi (1785–1859), engleski esejista i kritičar, najpoznatiji po svom ispovednom remek-delu „Ispovesti uživaoca opijuma”, koje je potreslo i opčinilo tadašnju javnost. Njegov stil karakteriše „strasna proza”, bogata raskošnim opisima i složenim rečeničnim konstrukcijama koje verno prenose vizije i košmare izazvane opijatima. Kao jedan od prvih pisaca koji je duboko ponirao u podsvest i psihologiju snova, izvršio je ogroman uticaj na kasnije autore poput Bodlera, Edgara Alana Poa i Horhea Luisa Borhesa. De Kvinsi je sastavio briljantno delo koje od početka do kraja provejava crnim humorom „O ubistvu kao lepoj umetnosti”, u kojem na provokativan način analizira estetiku zločina. Premda je veći deo života proveo u borbi sa dugovima i teškom zavisnošću, njegova intelektualna oštrina i sposobnost da jezikom dočara najskrivenije predele ljudskog uma ostaju gotovo neprevaziđene u književnosti.
