U ogledu „O ubistvu kao lepoj umetnosti“, Tomas de Kvinsi bavi se mračnom i uznemirujućom temom ubistva, ali to čini na način koji je i fascinantan i intelektualno stimulаtivan. De Kvinsi istražuje psihološke i društvene aspekte ubistva, kao i estetsku privlačnost nasilja. On analizira poznate slučajeve ubistava, kao i filozofske i literarne rasprave o ovoj temi. De Kvinsijev stil pisanja je otmen i privlačan, a njegovi argumenti često su provokativni i paradoksalni.
Prevod i pogovor Milan Miletić
Izdanje 2016 | Format 11×18cm
Strana 160 | ISBN 9788689107814
850 рсд
U ogledu „O ubistvu kao lepoj umetnosti“, Tomas de Kvinsi bavi se mračnom i uznemirujućom temom ubistva, ali to čini na način koji je i fascinantan i intelektualno stimulаtivan, uzdižući je na nivo umetnosti.
De Kvinsi istražuje psihološke i društvene aspekte ubistva, kao i estetsku privlačnost nasilja. On analizira poznate slučajeve ubistava, kao i filozofske i literarne rasprave o ovoj temi. De Kvinsijev stil pisanja je otmen i privlačan, a njegovi argumenti često su provokativni i paradoksalni.
Ogled „O ubistvu kao lepoj umetnost“, obrađujući prirodu zla, odnos između nasilja i umetnosti, psihologiju ubice izazvao je mnogo sporova otkako je objavljen. Neki kritičari hvalili su De Kvinsijevu originalnost i pronicljivost, dok su ga drugi kritikovali zbog njegove morbidne fascinancije nasiljem.
Tomas de Kvinsi (1785–1859), engleski esejista i kritičar, najpoznatiji po svom ispovednom remek-delu „Ispovesti uživaoca opijuma”, koje je potreslo i opčinilo tadašnju javnost. Njegov stil karakteriše „strasna proza”, bogata raskošnim opisima i složenim rečeničnim konstrukcijama koje verno prenose vizije i košmare izazvane opijatima. Kao jedan od prvih pisaca koji je duboko ponirao u podsvest i psihologiju snova, izvršio je ogroman uticaj na kasnije autore poput Bodlera, Edgara Alana Poa i Horhea Luisa Borhesa. De Kvinsi je sastavio briljantno delo koje od početka do kraja provejava crnim humorom „O ubistvu kao lepoj umetnosti”, u kojem na provokativan način analizira estetiku zločina. Premda je veći deo života proveo u borbi sa dugovima i teškom zavisnošću, njegova intelektualna oštrina i sposobnost da jezikom dočara najskrivenije predele ljudskog uma ostaju gotovo neprevaziđene u književnosti.
