U ogledu „O ubistvu kao lepoj umetnosti“, Tomas de Kvinsi bavi se mračnom i uznemirujućom temom ubistva, ali to čini na način koji je i fascinantan i intelektualno stimulаtivan. De Kvinsi istražuje psihološke i društvene aspekte ubistva, kao i estetsku privlačnost nasilja. On analizira poznate slučajeve ubistava, kao i filozofske i literarne rasprave o ovoj temi. De Kvinsijev stil pisanja je otmen i privlačan, a njegovi argumenti često su provokativni i paradoksalni.
Prevod i pogovor Milan Miletić
Izdanje 2016 | Format 11×18cm
Strana 160 | ISBN 9788689107814
850 рсд
U ogledu „O ubistvu kao lepoj umetnosti“, Tomas de Kvinsi bavi se mračnom i uznemirujućom temom ubistva, ali to čini na način koji je i fascinantan i intelektualno stimulаtivan. Kroz niz eseja, De Kvinsi istražuje psihološke i društvene aspekte ubistva, kao i estetsku privlačnost nasilja. On analizira poznate slučajeve ubistava, kao i filosofske i literarne rasprave na ovu temu. De Kvinsijev stil pisanja je otmen i privlačan, a njegovi argumenti često provokativni i paradoksalni.
Ogled „O ubistvu kao lepoj umetnost“, obrađujući prirodu zla, odnos između nasilja i umetnosti, psihologiju ubice izazvao je mnogo sporova otkako je objavljen. Neki kritičari hvalili su De Kvinsijevu originalnost i pronicljivost, dok su ga drugi kritikovali zbog njegove morbidne fascinancije nasiljem.
Knjiga O ubistvu kao lepoj umetnosti, zajedno s kasnijim Postskriptumom, spada među najprovokativnija i najuticajnija ostvarenja engleskog esejiste Tomasa de Kvinsija. De Kvinsijevo ključno teorijsko pomeranje ogleda se u svesnom odvajanju zločina od njegove moralne i pravne dimenzije, čime se čin ubistva prevodi u domen čiste estetike i posmatra kroz kategorije forme, stila i umetničkog utiska. Kroz formu predavanja fiktivnog „Društva poštovalaca ubistva”, autor koristi prefinjenu ironiju i groteskni humor kako bi parodirao akademske rasprave, viktorijanski moral i društvenu opsednutost senzacionalizmom.
Oslanjajući se na Kantovu filosofiju estetike, ovaj esej posmatra brutalnost i užas ne kao obične moralne prestupe, nego kao izvore estetskog doživljaja onog uzvišenog, koji kod posmatrača izaziva istovremeno strahopoštovanje i fascinaciju. Ovo delo stoji na samom izvorištu moderne detektivske književnosti, postavljajući temelje za kasniju fascinaciju mračnim stranama čovekove duše kod pisaca poput Edgara Alana Poa i Čarlsa Bodlera.
Dodat decenijama kasnije, Postskriptum napušta primarno satirični ton i donosi potresnu, veoma detaljnu rekonstrukciju stvarnih ubistava koje je Džon Vilijams počinio u Londonu 1811. godine, analizirajući psihologiju masovnog straha. U Postskriptumu De Kvinsi izgrađuje napetost kroz pedantne opise prostora, senki, noćnih zvukova i rekreaciju poslednjih trenutaka žrtava, nagoveštavajući narativne tehnike savremenog trilera i horora.
Prepoznatljiv po svojoj bogatoj, orkestriranoj i ritmičnoj prozi, autor uspeva da najbrutalnije detalje zločina premetne u visoko polarizovanu umetničku formu reči. Ispod slojeva estetske provokacije, celokupan tekst ima ulogu dubinske kritike buržoaske publike koja javno osuđuje zločin, dok privatno u njemu strasno uživa kao u vrhunskom obliku zabave.
¾
Tomas de Kvinsi (1785–1859), engleski esejista i kritičar, najpoznatiji po svom ispovednom remek-delu „Ispovesti uživaoca opijuma”, koje je potreslo i opčinilo tadašnju javnost. Njegov stil karakteriše „strasna proza”, bogata raskošnim opisima i složenim rečeničnim konstrukcijama koje verno prenose vizije i košmare izazvane opijatima. Kao jedan od prvih pisaca koji je duboko ponirao u podsvest i psihologiju snova, izvršio je ogroman uticaj na kasnije autore poput Bodlera, Edgara Alana Poa i Horhea Luisa Borhesa. De Kvinsi je sastavio briljantno delo koje od početka do kraja provejava crnim humorom „O ubistvu kao lepoj umetnosti”, u kojem na provokativan način analizira estetiku zločina. Premda je veći deo života proveo u borbi sa dugovima i teškom zavisnošću, njegova intelektualna oštrina i sposobnost da jezikom dočara najskrivenije predele ljudskog uma ostaju gotovo neprevaziđene u književnosti.
