Zbirka Autobiografija leša i druge priče Sigizmunda Kržižanovskog impresivan je mozaik avangardne, metafikcijske i filosofske proze u kojoj se svakodnevna realnost rastače u apsurdu i nadrealnoj fantastici. Kroz priče poput naslovne „Autobiografije leša“, „Kvadraturina“, „Neugrizenog lakta“ ili „Spinoze i pauka“, autor sprovodi bespoštednu vivisekciju ljudske egzistencije, otuđenja i represije u poslerevolucionarnom društvu. U „Kvadraturinu“, motiv prostorije koja se nekontrolisano širi iznutra postaje moćna alegorija o klaustrofobiji, stambenoj krizi i brisanju pojedinca pred birokratskim i prostornim apsurdima.
Prevod Nada Uzelac | Pogovor Jovica Aćin
Izdanje 2015 | Format 11×18cm
Strana 220 | ISBN 9788689107395
1.200 рсд
Zbirka Autobiografija leša i druge priče Sigizmunda Kržižanovskog impresivan je mozaik avangardne, metafikcijske i filosofske proze u kojoj se svakodnevna realnost rastače u apsurdu i nadrealnoj fantastici. Kroz priče poput naslovne „Autobiografije leša“, „Kvadraturina“, „Neugrizenog lakta“ ili „Spinoze i pauka“, autor sprovodi bespoštednu vivisekciju ljudske egzistencije, otuđenja i represije u poslerevolucionarnom društvu. U „Kvadraturinu“, motiv prostorije koja se nekontrolisano širi iznutra postaje moćna alegorija o klaustrofobiji, stambenoj krizi i brisanju pojedinca pred birokratskim i prostornim apsurdima.
S druge strane, proza poput „Spinoze i pauka“ i „Besposlenog eha“ demonstrira intelektualnu erudiciju Kržižanovskog, gde se složeni filosofski koncepti i metafizička preispitivanja prepliću s mračnim, grotesknim humorom. Pripovedački stil odlikuje se gustinom, jezikom prepunim paradoksa, rečeničnih obrta i borhesovske igre s prostorom, vremenom i samim konceptom autorstva.
Etička srž ove zbirke leži u tragici neizgovorene i potisnute misli, gde fantastika ne služi kao beg od stvarnosti, već kao jedino preostalo oruđe za razotkrivanje njene surove prirode. Ova zbirka se stoga potvrdjuje kao jedno od najvažnijih ostvarenja ruske međuratne avangarde, nudeći vanvremensku studiju o ljudskoj usamljenosti i neuništivoj snazi stvaralačke mašte.
Ono u čemu Sigizmund Dominikovič Kržižanovski nije uspeo za života, priče su za njega, srećom i za nas, učinile kad je on već davno bio mrtav.
Vaskrsnuo je zahvaljujući svom izgubljenom, pa ponovo nađenom pripovedanju.
Potkraj života je izgubio svaku nadu i digao ruke od pisanja. Ali, svoje priče nije uništio, premda mora da je bio tik do takve odluke. Ostavio ih je za sobom kao zaveštanje.
Onda je zaveštanje oživelo i počelo da zrači, a u tom zračenju iskrsava i duh pisca.
„Ono što me zanima“, zapisao je Kržižanovski u beležnici, „nije aritmetika nego algebra života.“ Algebra! Ne obično realističko zbrajanje i oduzimanje, množenje i deljenje, nego izukrštane uličice moskovske četvrti Arbat, intenzivne metafore grada i trajanja.
Algebra života, kao što osećamo čitajući ovu zbirku, naslovljenu po najboljoj i najdužoj priči u njoj, to je značilo iskazati putem figurativnog, filosofskog i egzistencijalnog moduliranja tajne prolaze u Vremenu koje je pisac mislio višestruko, kao beskonačan broj staza Mogućnog ukrštenog s Nemogućnim, a koje se ukrštaju u beskonačnosti.
Bila je to utopija i uhronija Sigizmunda Kržižanovskog, svet izvan svakog mesta i svakog vremena.
¾
Sigizmund Dominikanovič Kržižanovski (1887–1950), ruski i sovjetski pisac, majstor filosofske fantastike i eksperimentalne proze koja spaja logiku s apsurdom. Veći deo svog stvaralačkog veka proveo je u Moskvi kao gotovo potpuno anoniman autor, često govoreći za sebe da je „poznat po tome što je nepoznat”, budući da njegova dela nisu prolazila tadašnju državnu cenzuru. Njegov specifičan stil, koji istražuje „neeuklidsku” prozu i metafizičke paradokse unutar svakodnevnog života, doneo mu je posthumne epitete „sovjetskog Borhesa” i „ruskog Kafke”. Najznačajnija dela, poput romana „Klub ubica slova” i pripovetke „Kvadraturin”, bave se nadrealnim motivima kao što su misli koje oživljavaju ili prostori koji se nekontrolisano šire. Njegov književni arhiv otkriven je tek 1976. godine, što je pokrenulo talas posthumnog objavljivanja i priznanja Kržižanovskog kao jednog od najoriginalnijih književnih genija prošlog veka.
