Druga knjiga Gogoljeve Sabrane proze obuhvata njegova najzrelija i najuticajnija dela – vrhunac pisčeve stilske i metafizičke evolucije. Od hladnih, fantazmagoričnih pločnika Sankt Peterburga do beskrajnih prostranstava Ruske Imperije, ova zbirka spaja oštru satiru, grotesku i duboku egzistencijalnu dramu. U Peterburškom ciklusu nailazimo na antologijske pripovetke o otuđenju, birokratskom apsurdu i sudbini „malog čoveka“ zgnječenog pod teretom moderne metropole. Mrtve duše neprikosnoveno je remek-delo svetske književnosti – mračna, groteskna i uzvišena anatomija duhovne praznine, moralnog pada i tragične potrage za preporodom.
Prevod Nada Uzelac
Izdanje: 2026 | Format 13.5×20cm
Strana 604 | ISBN 9788660201265
1.900 рсд
Druga knjiga Sabrane proze Nikolaja Vasiljeviča Gogolja vrhunac je njegove umetničke vizije, pri čemu se žarište premešta s narodnog mita na hladni, otuđeni grad i metafizičku anatomiju jedne imperije. U Peterburškim pričama, Sankt Peterburg prestaje da bude samo geografski prostor i postaje demonska, fantazmagorična pozornica na kojoj činovnička svakodnevica prelazi u potresnu apsurdnost i ludilo. Kroz sudbine junaka kao što je Akakij Akakijevič, Gogolj s dubokim saosećanjem razotkriva tragičnu beznadežnost pojedinca zgnječenog pod teretom birokratske hladnoće i društvene hijerarhije.
Prvi tom Mrtvih duša kroz grotesknu galeriju likova i Čičikovljevu apsurdnu kupovinu umrlih seljaka gradi nemilosrdnu sliku materijalne i moralne truleži tadašnje Rusije. Ono što je sačuvano od drugog dela Mrtvih duša svedoči o Gogoljevoj tragičnoj težnji prema moralnom preporodu i potrazi za idealom, u kojoj je sama književna reč poklekla pod teretom piščeve duhovne drame.
Spajajući oštru društvenu kritiku, grotesku i uzvišeni lirski patos, ova dela ne samo da redefinšu ruski roman, nego postavljaju temelj celokupnoj modernoj svetskoj književnosti.
U drugoj knjizi Sabrane proze Nikolaja Vasiljeviča Gogolja, demonsko najzad skida masku narodnog folklora i preobraća se u samu strukturu modernog društva, birokratije i čovekove duše. U Peterburškim pričama, demon više nije otelovljeno stvorenje nego bezlična, otuđujuća sila Sankt Peterburga – grada podignutog na močvari, gde đavo lično „pali svetiljke samo kako bi sve prikazao u lažnom svetlu“. Zloduha ovde ne prizivaju magijski obredi, nego banalna hijerarhija i opsesija statusom, gde se čovekov identitet mrvi do apsurda u kojem nos može da se odvoji od lica i postane viši činovnik. U Šinjelu, tragedija Akakija Akakijeviča razotkriva kako demonska sila usmerava čovekovu dušu prema tome da božansku ljubav zameni za materijalni predmet, pretvarajući običan kaput u tragični fetiš i jedini smisao postojanja.
Prva knjiga poeme Mrtve duše dovodi demonski apsurd do savršenstva kroz Čičikovljev eksperiment – kupovinu umrlih seljaka koji pravno još postoje, čisto je demonska simulacija i trgovina samim nepostojanjem.
Korumpiranei duhovno usahle spahije (od Pljuškina do Manjilova) nisu ništa drugo nego živi leševi, čija je unutrašnja praznina konačni trijumf „demona banalnosti“ nad čovekovim likom.
Rusija u Mrtvim dušama postaje beskrajni, metafizički lavirint u kojem se Čičikovljeva kočija kreće u krug, sugerišući to da je celokupno društvo zarobljeno u iluziji napretka pod palicom nevidljivog režisera.
U drugoj knjizi Mrtvih duša (odnosno onom što je sačuvano), Gogolj očajnički pokušava da demonizovanom svetu ponudi put pokajanja i moralnog preporoda, ali sudar vizije raja s realnošću svetovne truleži dovodi do piščevog sloma. Spaljivanje rukopisa druge knjige predstavlja tragični finale u kojem Gogolj, shvativši da ne može da savlada demona kojeg je sam stvorio i razgolitio, žrtvuje svoje delo na vatri sopstvene duhovne drame.
¾
Nikolaj Vasiljevič Gogolj (1809–1852), ruski pisac, jedan od najznačajnijih inovatora u ruskoj književnosti. Njegova dela, kao što su „Mrtve duše“ i „Revizor“, satirično prikazuju rusko društvo 19. veka. Gogolj je bio majstor groteske i humora, ali je njegova proza često imala i elemente misticizma i fantastike. Njegov uticaj na rusku i svetsku književnost je ogroman, a njegova dela neprolazna.
