Treća knjiga Sabrane proze Mihaila Bulgakova donosi virtuozne feljtone, novinske crtice i satirične minijature koji s lica mesta razotkrivaju apsurde sovjetske svakodnevice. Kroz komunalni haos, birokratske besmislice i galeriju živopisnih likova, ova knjiga ukazuje na književnu laboratoriju u kojoj se kalio njegov nenadmašni humor. Beskompromisna hronika jedne epohe iz vizure majstora satire.
Prevod Nada Uzelac
Izdanje: 2026 | Format 13.5×20cm
Strana 536 | ISBN 9788660201227
1.600 рсд
Treća knjiga Sabrane proze Mihaila Bulgakova okuplja njegove virtuozne feljtone, novinske crtice i satirične minijature, nastale u burnim godinama rađanja novog poretka. S nenadmašnim smislom za grotesku i oporu duhovitost, pisac s lica mesta oslikava komunalni pakao, birokratske apsurde i živopisnu svakodnevicu sovjetskih ulica. Ove majstorske kratke forme predstavljaju ne samo dragocenu književnu laboratoriju u kojoj se kalio njegov prepoznatljivi stil, nego i beskompromisnu hroniku o preživljavanju običnog čoveka pod teretom velikih ideologija. Prkosna, iskričava i izuzetno lucidna, ova knjiga donosi autentični mozaik jedne epohe iz vizure neustrašivog posmatrača i humoriste.
Sabrana proza 3
Kroz oštre, iskričave feljtone i minijature, Bulgakov s lica mesta donosi beskompromisni, novinarski živopisni raport iz samog srca mračne i apsurdne sovjetske svakodnevice. Na geografiji razorene svakodnevice, pisac s oporom duhovitošću razotkriva komunalni pakao života u zajedničkim stanovima, birokratske besmislice i sitnu ljudsku zlobu koje preplavljuju nove gradske ulice.
Ove novinske crtice i minijature nisu samo usputni zapisi, nego dragocena književna laboratorija u kojoj je autor brusio svoj prepoznatljivi satirični stil i nepogrešivi osećaj za grotesku. Kroz galeriju malih, zaboravljenih ljudi, varalica i naivčina, ova knjiga slika je o tome kako se pod teretom velikih ideologija običan čovek snalazi, preživljava i smeje sopstvenoj nesreći.
Okupljeni feljtoni i minijature predstavljaju slikovit, prkosan i izuzetno lucidan dokument o vremenu u kojem se istorija stvarala na ulici, a umetnost spasavala besprekornom ironijom.
¾
Mihail Afanasjevič Bulgakov (1891–1940), po profesiji lekar, a po vokaciji vitez ruske proze, stvorivši dela u kojima se natprirodno i svakodnevno prepliću u kolopletu razorne satire. Njegovo životno delo, „Majstor i Margarita”, predstavlja jedinstven spoj hrišćanske metafizike, faustovske pogodbe i brutalnog ismevanja sovjetske birokratije. Živeći pod senkom Staljinove cenzure, pisao je svoje najznačajnije redove „za fioku”, svestan da za njegovog života svetlost dana neće ugledati, ali nepokolebljiv u svojoj umetničkoj istini.
