Četvrta knjiga Sabrane proze Mihaila Bulgakova predstavlja njegovu veličanstvenu posvetu pozorištu kroz dela Život gospodina De Molijera i Pozorišni roman. Od biografije o sukobu genijalnog komediografa i autokratske vlasti, do urnebesne satire o taštini i zakulisnim spletkama moskovskog teatra, ova knjiga odlično povezuje dve epohe. Fascinantna hronika o umetnosti, cenzuri i smehu kao jedinom oružju protiv tiranije i apsurda.
Prevod Nada Uzelac
Izdanje: 2026 | Format 13.5×20cm
Strana 404 | ISBN 9788660201234
1.450 рсд
Četvrta knjiga Sabrane proze Mihaila Bulgakova okuplja dva izuzetna ostvarenja – Život gospodina De Molijera i Pozorišni roman – posvećena autorovoj najvećoj ljubavi i stradanju: pozorištu. Neobično uobličenom biografijom velikog francuskog komediografa, Bulgakov ispisuje parabolu o večitom sukobu slobodoumnog umetnika i autokratske vlasti. S druge strane, komičan, donekle autobiografski obojeni Pozorišni roman donosi nezaboravnu satiru na zakulisne spletke, taštinu reditelja i apsurdnu birokratiju unutar pozorišnih krugova. Spajajući barokni Pariz i moskovsku scenu tridesetih godina 20. veka, ova knjiga razobličuje mehanizme cenzure, potvrđujući da je smeh jedino neuništivo oružje stvaraoca.
U biografskom romanu Život gospodina De Molijera, Bulgakov kroz sudbinu velikog francuskog komediografa ispisuje parabolu o večitom, rascepu između slobodoumnog umetnika i autokratske moći. Pozorišni roman donosi ubojitu, grotesknu i autobiografski obojenu parodiju na zakulisne spletke, taštine reditelja i apsurdnu birokratiju unutar teatarskih krugova.
Spajanjem baroknog Pariza 17. veka i moskovske teatarske scene 1930-ih, ova knjiga uspostavlja fascinantnu paralelnu hroniku o tome kako se mehanizmi cenzure i gušenja stvaralaštva ne menjaju kroz vekove. Suptilnim prožimanjem elegije i britke ironije, autor dočarava kako smeh ostaje jedino oružje i poslednje utočište stvaraoca u okruženju koje nastoji da ga ućutka.
Obuhvatajući i Molièrovu ličnu dramu i nezaboravnu parodiju na Stanislavskog i njegov „Metod“, zbirka razotkriva kako se u umetnosti s podjednakom strašću grade i ruše ljudski idoli. Ova knjiga može da se posmatra i kao neoborivi dokaz Bulgakovljeve opsesije pozorištem – mestom gde se istovremeno rađaju najuzvišenija magija i najprizemnija ljudska zloba.
¾
Mihail Afanasjevič Bulgakov (1891–1940), po profesiji lekar, a po vokaciji vitez ruske proze, stvorivši dela u kojima se natprirodno i svakodnevno prepliću u kolopletu razorne satire. Njegovo životno delo, „Majstor i Margarita”, predstavlja jedinstven spoj hrišćanske metafizike, faustovske pogodbe i brutalnog ismevanja sovjetske birokratije. Živeći pod senkom Staljinove cenzure, pisao je svoje najznačajnije redove „za fioku”, svestan da za njegovog života svetlost dana neće ugledati, ali nepokolebljiv u svojoj umetničkoj istini.
