Prva knjiga Sabrane proze Mihaila Bulgakova okuplja njegova rana remek-dela: Belu gardu, Đavolijadu, Kobna jaja i Beleške na manžetnama. Od elegične drame o očuvanju doma u ratnom haosu do vizionarske satire, groteske i naučne fantastike, ove priče svedoče o rađanju jednog od najvećih književnih genija 20. veka. Neponovljiv spoj humora, vizije i duboke ljudskosti na jednom mestu.
Prevod Nada Uzelac
Izdanje: 2026 | Format 13.5×20cm
Strana 460 | ISBN 9788660201203
1.450 рсд
Prva knjiga donosi rana remek-dela Mihaila Bulgakova, nastala u burnim decenijama u kojima su se rušila carstva i rađao novi svet. Kroz elegičnu porodičnu dramu Bela garda i ogoljene, autobiografske Beleške na manžetnama, autor ispisuje potresnu hroniku ljudskog dostojanstva i umetničkog prkosa usred haosa građanskog rata. S druge strane, satirične pripovetke Đavolijada i Kobna jaja vrhunskim majstorstvom spajaju naučnu fantastiku, grotesku i humor, opominjući na opasnosti slepe birokratije i nemilosrdnog poigravanja sa silama prirode. Objedinjujući vizionarsku maštu i duboku empatiju, ova knjiga predstavlja odličan uvod u neponovljivi univerzum jednog od istinskih velikana svetske književnosti.
Prva knjiga Sabrane proze Mihaila Bulgakova nije samo svedočanstvo o vremenu u kojem su padala carstva, nego i veličanstveni uvod u unutrašnji univerzum pisca koji je iz opšteg haosa oko sebe stvorio besmrtnu prozu.
Kroz sumrak građanskog rata i snežnu mećavu Kijeva, Bela garda ispisuje dirljivu, elegičnu simfoniju o porodici, dostojanstvu i plamenu nade koji ne gori ni u najmračnijim noćima. To je usamljena svetlost civilizacije na vetrometini istorije.
U satiričnoj bravuri Đavolijade, malog čoveka mrve zupčanici apsurdne administracije, gde se granica između birokratije i demona briše u grozničavom, neumoljivom ritmu, istinskom vrtlogu birokratskog ludila.
Beleške na manžetnama donose ogoljeni, autentični glas mladog pisca koji na komadićima papira, usred gladi i haosa gra]anskog rata, spasava svoju dušu stvarajući umetnost iz čistog prkosa.
Kobna jaja sa nezaustavljivim, vizionarskim zamahom spajaju naučnu fantastiku i grotesknu stvarnost, opominjući šta se dogodi kad se ljudska taština poigra sa silama prirode koje ne razume.
¾
Mihail Afanasjevič Bulgakov (1891–1940), po profesiji lekar, a po vokaciji vitez ruske proze, stvorivši dela u kojima se natprirodno i svakodnevno prepliću u kolopletu razorne satire. Njegovo životno delo, „Majstor i Margarita”, predstavlja jedinstven spoj hrišćanske metafizike, faustovske pogodbe i brutalnog ismevanja sovjetske birokratije. Živeći pod senkom Staljinove cenzure, pisao je svoje najznačajnije redove „za fioku”, svestan da za njegovog života svetlost dana neće ugledati, ali nepokolebljiv u svojoj umetničkoj istini.
