Peta knjiga Sabrane proze Mihaila Bulgakova donosi veličanstveni finale njegovog stvaralaštva u rasponu od Morfijuma do Majstora i Margaritu i celovitu Biobibliografiju pisca. Od potresne tame zavisnosti od morfijum do kosmičke satire o Volandu u Moskvi, ova knjiga spaja ironiju, Pontija Pilata i besmrtnu ljubavnu priču. Testament umetničkoj slobodi i dokaz da rukopisi ne gore.
Prevod Nada Uzelac
Izdanje: 2026 | Format 13.5×20cm
Strana 472 | ISBN 9788660201241
1.500 рсд
Peta knjiga Sabrane proze Mihaila Bulgakova obuhvata opojnu novelu Morfijum, magični roman Majstor i Margarita i iscrpnu Biobibliografiju pisca. Posle potresnog, klinički ogoljenog prikaza čovekovog posrtanja u zavisnost, sledi uzdizanje do grandioznog remek-dela svetske književnosti o dolasku Satane u ateističku Moskvu. Kroz maštovito preplitanje oštre satire, dirljive ljubavne drame i drevne priče o Pontiju Pilatu, Bulgakov ispisuje neprolazni omaž umetničkoj slobodi i istini o tome da „rukopisi ne gore“. Obogaćena detaljnim biografskim i bibliografskim aparatom, ova knjiga pruža konačan i sveobuhvatan uvid u tragični, ali veličanstven stvaralački put velikog majstora.
Peta knjiga Sabrane proze Mihaila Bulgakova apsolutni je vrhunac njegovog stvaralaštva, u kojoj se od autobiografskog ponora zavisnosti u Morfijumu stiže do grandiozne, kosmičke vizije u Majstoru i Margariti.
Majstor i Margarita donosi nenadmašnu priču o dolasku Satane u materijalističku Moskvu, gde metafizičko zlo paradoksalno postaje jedini delotvorni delilac pravde u društvu ogrezlom u licemerje i kukavičluk.
Preplitanjem satirične moskovske svakodnevice i autentične novozavetne drame Pontija Pilata i Ješue Ha-Nocrija, kao i vanvremenske, mistične ljubavne priče, roman uobličuje jedinstvenu simfoniju svetske književnosti.
Čuveni autorov aksiom da „rukopisi ne gore“ u ovom delu dobija svoju konačnu, pobedonosnu potvrdu, uzdižući umetničku slobodu i veru u istinu iznad svake vremenite tiranije.
Uvodna novela Morfijum pruža potresan, psihološki besprekoran i klinički ogoljen uvid u spori raspad čovekove duše i tela pod dejstvom morfijuma, najavljujući pisčevu opsesiju motivom bolesti, usamljenosti i bekstva od realnosti.
Biobibliografija pisca, kao dodatak, postavlja neprocenjivi dokumentarni okvir celokupnom izdanju, omogućavajući čitaocu da kroz činjenice, datume i istorijski kontekst u potpunosti sagleda tragični, ali veličanstveni životni i stvaralački put Mihaila Bulgakova.
¾
Mihail Afanasjevič Bulgakov (1891–1940), po profesiji lekar, a po vokaciji vitez ruske proze, stvorivši dela u kojima se natprirodno i svakodnevno prepliću u kolopletu razorne satire. Njegovo životno delo, „Majstor i Margarita”, predstavlja jedinstven spoj hrišćanske metafizike, faustovske pogodbe i brutalnog ismevanja sovjetske birokratije. Živeći pod senkom Staljinove cenzure, pisao je svoje najznačajnije redove „za fioku”, svestan da za njegovog života svetlost dana neće ugledati, ali nepokolebljiv u svojoj umetničkoj istini.
