Druga knjiga Sabrane proze Mihaila Bulgakova spaja potresnu stvarnost i ubojitu satiru kroz Pseće srce, Beleške mladog lekara i izuzetne kratke Priče. Od usamljeničke borbe seoskog lekara s mrakom provincije do besprekorne alegorije o opasnostima društvenog inženjeringa i neravnopravnoj borbi s cenzurom i ideološkim haosom. Neprevaziđeni uvid u genije pisca koji hirurški precizno secira čovekovu dušu.
Prevod Nada Uzelac
Izdanje: 2026 | Format 13.5×20cm
Strana 424 | ISBN 9788660201210
1.450 рсд
Druga knjiga Sabrane proze Mihaila Bulgakova okuplja antologijska ostvarenja koja hirurškom preciznošću seciraju čovekovu prirodu, medicinsku etiku i društvene paradokse. Kroz potresne, autobiografski obojene Beleške mladog lekara, pisac s gotovo realizmom oslikava usamljenički okršaj mladog intelektualca s provincijskim mrakom i teškim bolestima. S druge strane, čuvena satirična novela Pseće srce donosi besprekornu grotesku o naučnom eksperimentu koji izmiče kontroli, razotkrivajući opasnosti nasilnog preoblikovanja čoveka i društva. Obogaćena izuzetnim kratkim pričama iz ovog perioda, ova knjiga spaja potresnu stvarnost i ubojitu satiru, potvrđujući Bulgakova kao neprevaziđenog posmatrača čovekove duše.
U autobiografskom ciklusu Beleške mladog lekara, Bulgakov kroz objektiv demitologizovane medicine prikazuje usamljenički okršaj mladog intelektualca s provincijskim mrakom, sujeverjem i fizičkom patnjom, uzdižući lekarski poziv na nivo etičkog podviga. Ciklus demonstrira autorsku evoluciju u kojoj se striktni, skoro memoarski realizam seoske ambulante neprimetno pretvara u opor, satirični nadrealizam gradske svakodnevice.
Pseće srce besprekorna je alegorijska analiza nasilnog preoblikovanja ljudske prirode, gde groteskni preobražaj psa-lutalice u agresivnog proletera funkcioniše kao vizionarska kritika boljševičkog pokušaja stvaranja „novog čoveka“.
Priče zajednički uobličavaju centralni Bulgakovljev konflikt – sukob prosvetiteljskog razuma, humanizma i naučne etike s rigidnim, ideološki nametnutim dogmama novog društvenog poretka. U rasponu od „Sovjetske inkvizicije“, preko „Purpurnog ostrva“ do „Tajnom prijatelju“ – ove priče donose alegorije o cenzuri, pozorišnim zakulisnim radnjama i usudu pisca u diktaturi.
¾
Mihail Afanasjevič Bulgakov (1891–1940), po profesiji lekar, a po vokaciji vitez ruske proze, stvorivši dela u kojima se natprirodno i svakodnevno prepliću u kolopletu razorne satire. Njegovo životno delo, „Majstor i Margarita”, predstavlja jedinstven spoj hrišćanske metafizike, faustovske pogodbe i brutalnog ismevanja sovjetske birokratije. Živeći pod senkom Staljinove cenzure, pisao je svoje najznačajnije redove „za fioku”, svestan da za njegovog života svetlost dana neće ugledati, ali nepokolebljiv u svojoj umetničkoj istini.
