Putopisi D. H. Lorensa mogli bi da se proučavaju kao posebna disciplina unutar njegovog obimnog dela, budući da je već ustaljeno shvatanje o njemu kao o jednom od autora putopisne proze s veoma istančanim stilom. Za piščevog života objavljeni su veoma uspeli Suton u Italiji (1916), zatim More i Sardinija (1921), Jutra u Meksiku (1927) i Etrurske naseobine, posthumno, 1932. godine.
Prevod i pogovor Milan Miletić
Izdanje: 2021 | Format 13×20cm
Strana 480 | ISBN 9788660200732
1.750 рсд
Suton u Italiji, krajnje je ličan Lorensov doživljaj prelaska preko Alpa i putovanje kroz Italiju. Deskriptivan izveštaj o prolasku planinskim i seoskim predelima. Iz Taormine je Lorens sa ženom Fridom obilazio središnji deo ostrva i iz prve ruke dočarava putovanje železnicom, detaljan opis pun italijanskih protivrečnosti, jezikom pronicljivog posmatrača i besprekornog stiliste. Jutra u Meksiku su Lorensovi ogledi, pretežno iz 1924, putopisna proza o Indijancima iz Meksika i američkog juga.
More i Sardinija, putopisna knjiga D. H. Lorensa, opisuje kratak izlet koji je u januaru 1921. godine preduzeo sa svojom ženom Fridom. Putovali su iz Taormine na Siciliji u unutrašnjost Sardinije. Obišli su Kaljari, Mandas, Sorgono i Nuoro. Njegova poseta Nuoru bila je neka vrsta omaža Graciji Deledi, ali nije obuhvatala lični susret. Uprkos kratkoj poseti, Lorens dočarava ostrvo i tamošnji svet, koji se i danas, upkos zastrašujućojmodernizaciji, preoznaju.
U Etrurskim naseobinama, koje čini šest ogleda o etrurskim nekropolama u Toskani, koje je obilazio aprila 1927. godine s prijateljem, američkim slikarom Erlom Brusterom, i jedan o etrurskoj postavci u Firentinskom muzeju, naširoko se mešaju sećanja s proputovanja centralnom Italijom i artistička zapažanja o etrurskoj umetnosti, njeno poređenje sa životom pod fašističkim režimom Benita Musolinija i, donekle, seta za ovom izgubljenom civilizacijom.
D. H. Lorens (1885–1930), vizionarski engleski romanopisac, pesnik i esejista, čija su dela istraživala duboke psihološke slojeve ljudskih odnosa i seksualnosti. U svojim najpoznatijim romanima, kao što su „Sinovi i ljubavnici” i „Duga”, bavio se sukobom između nagona pojedinca i krutih društvenih svog njegovog vremena. Njegovo najslavnije delo, „Ljubavnik lejdi Četerli”, bilo je decenijama zabranjeno u Velikoj Britaniji zbog eksplicitnog sadržaja, što ga je učinilo simbolom borbe za slobodu izražavanja. Lorens je duboko prezirao modernu industrijsku civilizaciju, verujući da ona otuđuje čoveka od prirode i njegove sopstvene vitalne energije, koju je on nazivao „svešću krvi”. Veći deo života proveo je u dobrovoljnom izgnanstvu, putujući kroz Italiju, Meksiko i Australiju, što je obogatilo njegovo stvaralaštvo egzotičnim pejzažima i različitim kulturnim perspektivama. Premda je za života često bio progonjen i neshvaćen, danas se slavi kao majstor moderne psihološke proze koji je hrabro otvorio vrata savremenom razumevanju intime.
