U Etrurskim naseobinama, koje čini šest ogleda o etrurskim nekropolama u Toskani, koje je Lorens obilazio aprila 1927. s prijateljem, američkim slikarom Erlom Brusterom, i jedan o etrurskoj postavci u Firentinskom muzeju, naširoko se mešaju se ćanja s proputovanja centralnom Italijom i artistička zapažanja o etrurskoj umetnosti…
Prevod i pogovor Milan Miletić
Izdanje 2016
Format 11×18cm
Strana 184
ISBN 9788689107739
1.150 рсд
Etrurske naseobine čini šest ogleda o etrurskim nekropolama u Toskani, koje je obilazio aprila 1927. godine s prijateljem, američkim slikarom Erlom Brusterom, i jedan o etrurskoj postavci u Firentinskom muzeju.
Naširoko se mešaju sećanja s proputovanja centralnom Italijom i artistička zapažanja o etrurskoj umetnosti, njeno poređenje sa životom pod fašističkim režimom Benita Musolinija i, donekle, seta za ovom izgubljenom civilizacijom.
Etrurske naseobine čini šest ogleda o etrurskim nekropolama u Toskani, koje je obilazio aprila 1927. godine s prijateljem, američkim slikarom Erlom Brusterom, i jedan o etrurskoj postavci u Firentinskom muzeju.
Naširoko se mešaju sećanja s proputovanja centralnom Italijom i artistička zapažanja o etrurskoj umetnosti, njeno poređenje sa životom pod fašističkim režimom Benita Musolinija i, donekle, seta za ovom izgubljenom civilizacijom.
Tako na jednom mestu Lorens kaže:
Lično, volim da razmišljam o drvenim hramovima prvih Grka i Etruraca: malim, osetljivim, krhkim i kratkotrajnim poput cveća.
Okončali smo epohu onog časa kad smo se zamorili od ogromnih kamenih zdanja, i kad smo počeli da uviđamo da je bolje život održavati tečnim i promenjivim, nego da pokušavamo da ga okujemo u teške spomenike. Breme na licu zemlje jesu čovekova nespretna zdanja.
Bez pretenzija da izlaže o etrurskoj istoriji, osim što se povremeno ostrvljuje na Rimljane za koje kaže da su istrebili Etrurce, Lorens kao da je na hodočašću, pa nam usput dočarava italijanska sela i varošice, i premda negoduje zbog ovog i onog, ipak može da se nasluti da mu je Italija sasvim po ukusu, daleko od industrijskih gradova Engleske, Nemačke, Amerike.
Koliko bi se samo iznenadio razmerama dehumanizacije našeg doba?
¾
D. H. Lorens (1885–1930), vizionarski engleski romanopisac, pesnik i esejista, čija su dela istraživala duboke psihološke slojeve ljudskih odnosa i seksualnosti. U svojim najpoznatijim romanima, kao što su „Sinovi i ljubavnici” i „Duga”, bavio se sukobom između nagona pojedinca i krutih društvenih svog njegovog vremena. Njegovo najslavnije delo, „Ljubavnik lejdi Četerli”, bilo je decenijama zabranjeno u Velikoj Britaniji zbog eksplicitnog sadržaja, što ga je učinilo simbolom borbe za slobodu izražavanja. Lorens je duboko prezirao modernu industrijsku civilizaciju, verujući da ona otuđuje čoveka od prirode i njegove sopstvene vitalne energije, koju je on nazivao „svešću krvi”. Veći deo života proveo je u dobrovoljnom izgnanstvu, putujući kroz Italiju, Meksiko i Australiju, što je obogatilo njegovo stvaralaštvo egzotičnim pejzažima i različitim kulturnim perspektivama. Premda je za života često bio progonjen i neshvaćen, danas se slavi kao majstor moderne psihološke proze koji je hrabro otvorio vrata savremenom razumevanju intime.
