Opis
D. H. Lorens
More i Sardinija
Potreba za putovanjem
Javi se čoveku neodložna potreba da otputuje. I štaviše, da otputuje u određenom pravcu. Dakle, dvostruka potreba: da krene na put, i da zna kuda. Zbog čega čovek ne može da se skra si? Ovde na Siciliji tako je prijatno: sunčano Jonsko more, prevrtljivi dragulj Kalabrije, kao sjajni opal kupa se u svetlu; Italija i panorama božićnih oblaka, noć s pasjom zvezdom poleglom u daljini, prskajući svetlost preko mora, kao da laje na nas, Orion maršira iznad; kako pasja zvezda Sirijus zuri u čoveka, zuri!
Ona je gonič nebeski, zelena, blistava i žarka! – pa onda, kraljevska večernja zvezda, oklebešena na zapadu, bukti iznad nazubljenih, mračnih provalija Sicilije: pa Etna, ta zla veštica, oslonila se svojim debelim velom o sneg tik ispod nebesa, i polako, polako valja svoj narandžasti dim. Grci su je zvali Stubom nebeskim. I na prvi pogled ovo izgleda neumesno, jer ona se, u jednom dugačkom, gipkom potezu izvija od ivice mora, i uopšte ne izgleda visoka. Pod tim nebom izgleda prilično niska.
