Heteronimi Fernanda Pesoe, kojih zaista ima dovoljno za nekoliko obilatih književnih života, danas možda nisu zagonetka za istraživače i istoričare književnosti, ali svejedno fasciniraju u svakom smislu. Takav žanrovski, stilistički, idejni raspon ostvario je Fernando Pesoa (mimo svog pravog autorskog imena, koji je možda takođe heteronim, rekli bi psihololozi), da je uveden u literaturu kao jedinstven primer čoveka s hiljadu imena. Nastanak Kaeira i njegovih sledbenika Reiša i Kampuša, na prvi pogled, izgleda kao dobro osmišljen vic. Ali, nije. To je veliko delo intelektualne magije, magnum opus neosetljive stvaralačke moći.
Prevod Nada Uzelac | Pogovor Milan Miletić
Izdanje: 2017 | Format 13.5×20cm
Strana 316 | ISBN 9788660200053
1.350 рсд
Fernand Pesoa (1888–1935) jedan je od najznačajnijih i najzagonetnijih pisaca 20. veka, najpoznatiji po konceptu heteronimije. Za razliku od običnih pseudonima, Pesoini heteronimi nisu samo lažna imena, nego kompletno izgrađene književne ličnosti sa sopstvenim biografijama, vizuelnim izgledom, filosofskim stavovima, estetikom i karakterističnim stilom pisanja. Pesoa ih nije posmatrao kao plod mašte, nego kao stvarne autore koji su delovali kroz njega.
Preispitivanje sopstvenog „ja“, osećaj rascepljenosti i saznanje da je čovek sačinjen od mnoštva različitih, često suprotstavljenih glasova, zatim egzistencijalna dosada i nemir (desassossego), osećanja dubokog nesklada sa svetom, unutrašnje praznine i nemogućnosti da se pronađe trajna svrha ili zadovoljstvo u svakodnevnom životu – sve to prožima ovu zbirku krajnje raznorodnih tekstova.
Heteronimi Fernanda Pesoe, kojih zaista ima dovoljno za nekoliko obilatih književnih života, danas možda nisu zagonetka za istraživače i istoričare književnosti, ali svejedno fasciniraju u svakom smislu. Takav žanrovski, stilistički, idejni raspon ostvario je Fernando Pesoa (mimo svog pravog autorskog imena, koji je možda takođe heteronim, rekli bi psihololozi), da je uveden u literaturu kao jedinstven primer čoveka s hiljadu imena.
Ovaj heteronim Fernanda Pesoe rodio se u Lisabonu 16. aprila 1889. godine, gde je i umro 1915. godine od tuberkuloze. Gotovo ceo život proveo je u Ribatežu – istorijskoj provinciji Portugalije. Živeo je sa starom tetkom u beloj kućici, koju su mu ostavili roditelji, pošto su veoma rano umrli. Praktično, nije dobio nikakvo obrazovanje i nije imao profesiju. Imao je plave oči i snežno-belo lice, pravilne grčke crte, spokojno lice i bio je povučen u sebe…
Rodio se 19. septembra 1887. godine u Portu, pohađao je jezuitsku školu, u kojoj su postojale velike mogućnosti za učenje latinskog, dok je grčki naučio samostalno. Završio je studije medicine.
Rodio se 15. oktobra 1890. godine u Taviri – gradu i morskoj luci na jugu Portugalije (odakle su i roditelji Fernanda Pesoe). Školovao se za pomorskog inženjera u Glazgovu, putovao na Istok, dugo godina živeo i radio u Engleskoj, potom se vratio u Portugaliju, nastanivši se u Lisabonu.
Veoma važan Pesoin heteronim, bio je pomoćnik knjigovođe u Lisabonu, autor Knjige nemira. Bernardu Soareš je poseban slučaj u povorci heteronima, budući da ga je sam Pesoa smatrao svojim polu-heteronimom („semi-heterَnimo“), kako se i izrazio u pismu Adolfu Kazaiš Monteiru.
Drugi važni heteronimi Fernanda Pesoe bili su engleski pisac Aleksandar Serč, filosof Antoniu Mora, portugalski plemić Baron de Tieve, metafizičar Čarls Robert Anon. Do 1966. godine Tereza Rita Lopeš pobrojala je 18 heteronima Fernanda Pesoe, da bi odmah potom Antoniu Pina Kozliu uvećao broj na 21.
¾
Fernando Pesoa (1888–1935), jedinstvena pojava u svetskoj književnosti, koji nije stvarao pod pseudonimima, nego pod heteronimima – potpuno izgrađenim književnim ličnostima sa sopstvenim biografijama, stilovima i filosofskim pogledima. Njegovo životno delo, magična i fragmentarna „Knjiga nespokoja”, koju je decenijama zapisivao na listićima i čuvao u poznatom drvenom kovčegu, predstavlja jedan od najintimnijih i najdubljih zapisa o teskobi, snovima i apsurdu ljudskog postojanja. Kao „čovek-mnoštvo”, Pesoa je kroz svoj alter-ego (poput Alberta Kaejra ili Alvara de Kampuša) uspeo da istovremeno bude i paganski pastir i futuristički inženjer, čime je postao simbol modernog čoveka koji je izgubio jedinstvo sopstva, ali je zauzvrat dobio čitav univerzum.
