Pred čitaocem su dve Servantesove primerne novele u kojima se prepliću životi i smrt, pisanje i napisano: Kampusano, junak i pripovedač Varljivog braka, zapisuje Razgovor pasa, koji je slušao u noćima bunila u Vaskrsenjskoj bolnici. Servantes uživa, ništa manje od Borhesa, u tome da postavi priču naspram priče kao ogledalo naspram ogledala.
Prevod i pogovor Aleksandra Mančić
Izdanje 2018 | Format 11×18cm
Strana 128 | ISBN 9788660200336
950 рсд
U noveli „Varljivi brak“, Servantes s izuzetnim humorom i ironijom razotkriva čovekovu naivnost i licemerje, pokazujući kako se pokušaj obmane uvek poput odjeka vraća onome ko je započeo igru. „Razgovor pasa“, kao direktan i briljantan nastavak prethodne priče, pretvara običnu bolničku noć u čarobnu scenu u kojoj dva psa dobijaju dar govora kako bi pretresli sve mane ljudskog društva.
Kroz likove Berganze i Sipiona, autor plete zanosnu pikaresknu priču o odanosti, nepravdi i nesavršenostima sveta, iz vizure bistrih i nedužnih očiju čovekovih najvernijih pratilaca.
Ove dve međusobno isprepletane novele predstavljaju vrhunski primer Servantesove pripovedačke veštine, gde se granica između stvarnosti, bunila i fantastike topi na najlepši mogući način. Spajajući gorčinu varljivih obmana s toplinom pseće mudrosti, pisac nam prenosi duboko humane pouke o oproštaju, istini i potrazi za iskrenim ljudskim razumevanjem.
Dok nas „Varljivi brak“ uči oprezu pred sopstvenim slabostima, „Razgovor pasa“ nas podseća na lepotu pripovedanja koje ima snagu da i u najmračnijim trenucima pronađe svetlost, duhovitost i nadu.
Novac je ono što povezuje sve Primerne novele: od Cigančice do Razgovora pasa stiže se putem kojim sledimo novac. A svaki novac je krivotvoren, to Kampusano otkriva u noveli Varljivi brak. Na kraju će ostatke sa trpeze pojesti psi. Razgovor pasa je kao dovršetak, ili čak postskriptum Primernim novelama.
Servantes poredi svoje Primerne novele sa mađioničarskom stolom: mesa de trucos, kaže, sto na kojem se izvode trikovi. I još kaže, to je prava papazjanija, ili španski, olja podrida, koju je proslavio Jan Potocki svojim Rukopisom nađenim u Saragosi. A tu se već javlja sledeći niz asocijacija o odnosima između razuma i nerazuma, odnosima koji su mučili Servantesa, i naročito, u Don Kihotu.
Um moga bezumlja… Pisanje je posao koji se obavlja pomoću ruku, pera, stola… i o tome Servantes nadugačko piše u Predgovoru Novelama.
Razgovor pasa zapisao je junak Varljivog braka Kampusano, onako kako ga je čuo u noćima bunila u Vaskrsenjskoj bolnici. Razgovor pasa je samo deo razgovora, kaže nam se, jer smo pročitali Bergansinu priču, ali Scipion je obećao da će i on ispričati svoju…
Primerne novele kao „mađioničarski sto“ primerne su u tome što skreću sa ucrtanih puteva na mapi Razuma.
Njihovi junaci – poput Don Kihota, poput mističara – trude se da pobegnu sa tih puteva. Neki u tome uspevaju, neki, međutim, ne. Peralta Kampusanovu priču ocenjuje kao umetnost – i Kampusano, reklo bi se, uspeva da umakne…
¾
Migel de Servantes (1547–1616), španski pisac, najpoznatiji po svom romanu „Don Kihot“. Smatra se najvećim piscem na španskom jeziku i jednim od najvećih u svetskoj književnosti. Njegova dela obuhvataju različite žanrove, uključujući romane, drame i poeziju. Servantes je živeo život pun izazova, uključujući zatvor i finansijske poteškoće.
