Iznikli iz gladi i borbe za opstanak u redakcijama poput Gudoka, ovi feljtoni predstavljaju nemilosrdnu hroniku sloma starog sveta i rađanja sovjetskog haosa. S pločnika i iz pretrpanih stanova, Bulgakov fiksira novu Moskvu u doba NEP-a, razapetu između siromaštva, birokratske nepismenosti i lažnog sjaja. Senzibilitet i imaginacija, stečeni i odnegovaniu mukotrpnim okolnostima života, biće obeležja i feljtona Mihaila Bulgakova, koje je objavljivao po najrazličitijim novinama, onima koje su htele i smele da ga objavljuju.
Prevod Nada Uzelac
Izdanje 2016 | Format 11×18cm
Strana 388 | ISBN 9788689107621
1.500 рсд
Iznikli iz gladi i borbe za opstanak u redakcijama poput Gudoka, ovi feljtoni predstavljaju nemilosrdnu hroniku sloma starog sveta i rađanja sovjetskog haosa. S pločnika i iz pretrpanih stanova, Bulgakov fiksira novu Moskvu u doba NEP-a, razapetu između siromaštva, birokratske nepismenosti i lažnog sjaja.
Na novinskim stranicama prodefilovala je čitava galerija novih tipova – polupismeni rukovodioci, sitni špekulanti i sluđeni intelektualci zatečeni u poretku bez milosti. Autor hirurški precizno parodira ideološki novogovor i groteskne skraćenice, razarajući provaliju između utopijskih parola i brutalne stvarnosti. Ova novinska groteska bila je usijani poligon iz kojeg su se rodila remek-dela poput Đavolijade, Psećeg srca i Majstora i Margarite.
Bulgakovljevi feljtoni između 1919. i 1924. godine predstavljaju britku hroniku prelaza iz ratnog haosa u novu sovjetsku svakodnevicu, u kojoj se novinarska brzina prepliće s vrhunskim darom za satiru. Nastali u rasponu od kavkaskih listova poput do moskovskih novina Gudok i Nakanunje, ovi tekstovi neposredno svedoče o autorovoj borbi za puki opstanak i adaptaciji na ulogu novinskog pisca pod pritiskom nemaštine. Feljtoni iz ovog perioda precizno mapiraju prelaz iz dekonstruisane provincije (Vladikavkaz, Kijev) u hiperaktivnu, ali funkcionalno unazađenu novu prestonicu (Moskvu) na početku ere NEP-a.
Kroz pominjanje pretrpanih stanova, stambenog pitanja, birokratske nepismenosti i uličnog haosa, Bulgakov stvara jedinstvenu anatomiju moskovske svakodnevice dvadesetih godina 20. veka. U ovim novinskim crticama oblikuju se prepoznatljivi tipovi postrevolucionarnog društva – korumpirani činovnici, polupismeni rukovodioci, sitni špekulanti i sluđeni intelektualci zatečeni u novom poretku.
Autor s izuzetnim sluhom parodira sovjetske birokratske fraze, groteskne skraćenice i ideološke parole, razotkrivajući nesklad između bombastičnog jezika vlasti i pustoši na terenu. Od najranijih novina u kojima preovlađuje gorka hronika i skepsa prema revoluciji, feljtoni postepeno poprimaju oblik razvijene groteske u kojoj se apsurd svakodnevice uzdiže do fantastike.
Mnogi motivi, likovi i situacije iz ovih novinskih radova direktno su poslužili kao sirovina i tematski poligon za ranu prozu (Đavolijada, Pseće srce) i pozorišne komade. Uprkos žanrovskim i cenzorskim ograničenjima dnevne štampe, Bulgakov uspeva da sačuva duboki humani angažman, podređujući novinski format trajnoj estetskoj i etičkoj vrednosti.
¾
Mihail Afanasjevič Bulgakov (1891–1940), po profesiji lekar, a po vokaciji vitez ruske proze, stvorivši dela u kojima se natprirodno i svakodnevno prepliću u kolopletu razorne satire. Njegovo životno delo, „Majstor i Margarita”, predstavlja jedinstven spoj hrišćanske metafizike, faustovske pogodbe i brutalnog ismevanja sovjetske birokratije. Živeći pod senkom Staljinove cenzure, pisao je svoje najznačajnije redove „za fioku”, svestan da za njegovog života svetlost dana neće ugledati, ali nepokolebljiv u svojoj umetničkoj istini. Bulgakov je simbol trijumfa mašte nad ugnjetavanjem, pisac koji je đavola doveo u Moskvu samo da bi pokazao koliko je ljudska iskvarenost ponekad veća od demonske.
