Za razliku od konfučijanizma, koji je stavljao na glasak na razum, tradicionalnu moralnost i strogi poredak, taoizam je isticao intuiciju, mističko poistovećivanje s prirodom i beskonačnost promene. Razumljivo je, otuda, što je prvi svoj izraz pretežno nalazio u filozofiranju i komentarisanju, a drugi u umetnosti, književnosti, poeziji.
Prevod Aleksandar Maćešić | Pogovor Jovica Aćin
Izdanje 2014 | Format 11×18cm
Strana 236 | ISBN 9788689107340
1.200 рсд
U taoizmu, „Put” (Tao) označava nevidljivo načelo i zakonitost po kojoj se čitav kosmos kreće, nastaje i nestaje. „Put svih stvari” jeste sam tok postojanja – kretanje reke koje ne može da se zaustavi, smena godišnjih doba ili neprekidno smenjivanje nastajanja i nestajanja.
Razumeti put svih stvari znači prestati s nasilnim nametanjem sopstvene volje svetu oko sebe. Umesto borbe protiv okolnosti, mudrost leži u prilagođavanju prirodnom toku – poput vode koja savlađuje stene ne silom, nego sopstvenom prilagodljivošću i neprekidnim kretanjem.
Za razliku od konfučijanizma, koji je stavljao na glasak na razum, tradicionalnu moralnost i strogi poredak, taoizam je isticao intuiciju, mističko poistovećivanje s prirodom i beskonačnost promene. Razumljivo je, otuda, što je prvi svoj izraz pretežno nalazio u filosofiranju i komentarisanju, a drugi u umetnosti, književnosti, poeziji.
Zbirka Put svih stvari (Tao priče) dragoceno je narativno ostvarenje u kojem se drevna kineska misao pretače u slojevite, parabole prožete filosofskom dubinom. Kroz anegdote o nekonvencionalnim mudracima, pustinjacima i običnim ljudima, ove priče na pristupačan način ilustruju temeljna načela taoizma poput delovanja kroz nedelovanje i usklađenosti s prirodnim tokom univerzuma (Tao).
Pripovedački stil odlikuje se jednostavnošću, sažetošću i ironičnim otklonom prema formalnom znanju, čime se naglašava da se najviše istine ne mogu uokviriti krutim dogmama niti rečima. Središnji motiv dela jeste razgradnja ljudskog ega i oslobađanje od društvenih konvencija, pri čemu se prividni paradoksi i apsurdi svakodnevice pretvaraju u izvore dubokog unutrašnjeg uvida. Mnoge priče koriste elemente fantastike, metafore iz prirode i alegorije kako bi ukazale na relativnost pojmova kao što su uspeh i neuspeh, korist i šteta, ili život i smrt. Etička i duhovna potka zbirke poziva na negovanje skromnosti, unutrašnjeg mira i fleksibilnosti duha koja se, poput vode, prilagođava svim preprekama bez pružanja otpora.
Zbirka ne nudi gotova rešenja niti suvoparne moralne lekcije, nego deluje kao filosofski podsticaj čitaocu da preispita sopstvene percepcije i ukorenjene predrasude. Ove priče pružaju večno razmišljanje o sshvatanju slobode i lepote neposrednog življenja u trenutku, ostavljajući trajan utisak svojom misaonom čistotom i estetskom harmonijom.
