De Kvinsijev ogled o paganskim proročištima (The Pagan Oracles) značajan je kritički rad unutar njegovog opusa. Ogled se bavi temom propadanja antičkih proročišta, posebno onog u Delfima, posle uspona hrišćanstva. Bio je objavljen 1845. godine kao deo zbirke Suspiria de Profundis.
Prevod Milan Miletić
Izdanje 2025 | Format 13.5×20cm
Strana 92 | ISBN 9788660201036
750 рсд
De Kvinsijev ogled o paganskim proročištima značajan je kritički rad u njegovom obimnom opusu. Ogled se bavi temom propadanja antičkih proročišta, posebno onog u Delfima, još pre uspona hrišćanstva. Objavljen je 1845. godine kao deo zbirke Suspiria de Profundis.
De Kvinsi se suprotstavlja tradicionalnom gledištu da su proročišta s radom prestala čarobnjački, usled Hristovog rođenja, kako je to tvrdio Plutarh. Umesto toga, on zastupa stav da je njihova propast bila postepena i prozaična, usled političkih promena i pada popularnosti. Autor koristi svoju karakterističnu „zanesenjačku prozu“ kako bi istražio ovu temu, spajajući istorijsku analizu s gotskim tonovima, tipičnim za njegova prozna ostvarenja.
Kroz ovaj rad, De Kvinsi istražuje prelaz iz paganskog u hrišćanski svet, naglašavajući kulturni i istorijski značaj te promene. Njegov stil čini ovaj esej važnim primerom viktorijanske književnosti i spekulativne esejistike.
Tomas de Kvinsi (1785–1859), engleski esejista i kritičar, najpoznatiji po svom ispovednom remek-delu „Ispovesti uživaoca opijuma”, koje je potreslo i opčinilo tadašnju javnost. Njegov stil karakteriše „strasna proza”, bogata raskošnim opisima i složenim rečeničnim konstrukcijama koje verno prenose vizije i košmare izazvane opijatima. Kao jedan od prvih pisaca koji je duboko ponirao u podsvest i psihologiju snova, izvršio je ogroman uticaj na kasnije autore poput Bodlera, Edgara Alana Poa i Horhea Luisa Borhesa. De Kvinsi je sastavio briljantno delo koje od početka do kraja provejava crnim humorom „O ubistvu kao lepoj umetnosti”, u kojem na provokativan način analizira estetiku zločina. Premda je veći deo života proveo u borbi sa dugovima i teškom zavisnošću, njegova intelektualna oštrina i sposobnost da jezikom dočara najskrivenije predele ljudskog uma ostaju gotovo neprevaziđene u književnosti.
