Veliki stražarski ogrtač, pre više od dvesta godina, gospodar Palate kupio je i dostavio ga ovoj parohijskoj crkvi, na isključivo korišćenje i večnu upotrebu sirotim crkvenjacima i njihovim naslednicima, da ga nose naizmenično u hladnim noćima, dok zvona zvone za večernje, itd, što je pomenuti gospodar palate učinio iz sažaljenja, da se siroti jadnici greju, i za dobro sopstvene duše, za koju su oni imali naređenje da se mole, itd, it, itd, itd. Sveca mu! reče paroh za sebe, gledajući uvis, kakvo me je spasenje zadesilo! Dati ga za podsuknju Trimovoj ženi! Ovako počinje britka satira Lorensa Sterna, „liliputanska“ alegorija na politiku unutar crkve u autorovo vreme u Jorku.
Prevod Milan Miletić
Izdanje 2021 | Strana 80
Format 14×20cm | ISBN 9788660200688
750 рсд
U ovom delu iz 1759. godine, Lorens Stern preobraća sitne crkvene i pravne razmirice u Jorkširu u mikro-kosmos geopolitičkih previranja, iznoseći ideju o tome da se svi politički sukobi u osnovi svode na čovekovu sujetu i pohlepu.
Grotesknom alegorijom o borbi oko iznošenih pantalona i starog crkvenog ogrtača, autor briljantno parodira mehanizme političkog nepotizma i preraspodele javnih resursa. Ovaj tekst je ključna stilska laboratorija u kojoj je Stern izbrusio svoj prepoznatljivi satirični ton, digresivni stil i humor koji će ubrzo zatim kulminirati u njegovom remek-delu Tristram Šendi.
Dodavanjem satiričnog „Ključa“ na kraju teksta, Stern parodira potrebu publike za uvođenjem tajnih značenja, pokazujući kako književna interpretacija i politička paranoja često funkcionišu na istim načelima. Ekstremna reakcija lokalnih crkvenih vlasti i, odmah zatim, spaljivanje pamfleta svedoče o moći Sternove satire, koja je uspešno ogolila banalnost institucija i dovela do toga da ovo delo postane prelomna tačka u njegovom napuštanju svešteničke karijere zarad književnosti.
Veliki stražarski ogrtač, pre više od dvesta godina, gospodar Palate kupio je i dostavio ga ovoj parohijskoj crkvi, na isključivo korišćenje i večnu upotrebu sirotim crkvenjacima i njihovim naslednicima, da ga nose naizmenično u hladnim noćima, dok zvona zvone za večernje, itd, što je pomenuti gospodar palate učinio iz sažaljenja, da se siroti jadnici greju, i za dobro sopstvene duše, za koju su oni imali naređenje da se mole, itd, it, itd, itd. Sveca mu! reče paroh za sebe, gledajući uvis, kakvo me je spasenje zadesilo! Dati ga za podsuknju Trimovoj ženi!
Ovako počinje britka satira Lorensa Sterna, „liliputanska“ alegorija na politiku unutar crkve u autorovo vreme u Jorku.
Premda sastavljeno povodom lokalne i danas možda zaboravljene svađe oko crkvenih funkcija i položaja, ovo delo pokazuje Sternov majstorski dar da kroz alegoriju i komične situacije ismeje ljudsku sujetu i politikanstvo. Ovaj roman je u svoje vreme izazvao toliki skandal u crkvenim krugovima da je po nalogu vlasti većina primeraka spaljena, što je zapravo samo ubrzalo Sternovu odluku da se potpuno posveti pisanju svojih većih dela.
Svojim natmurenim kolegama, Stern je dugo bio poznat po svom izraženom smislu za humor. „U dubini duše, voleo je šalu.“ On je slao političke članke novinama u Jorku i Londonu, i svojim prijateljima čitao svoje neobične stihove, koji su mu se javljali kad bi čuo kako veliko zvono katedrale zvoni za pokojnikom; međutim, „Politički roman“ zaista je bilo ono što je autoru i njegovom klubu otkrilo da je on sposoban da piše „da nasmeje čitaoca“.
Pošto je otkrio svoj talenat, Stern je odmah počeo da piše Tristrama Šendija i kroz godinu dana postao slavan.
¾
Lorens Stern (1713–1768), engleski pisac irskog porekla i anglikanski sveštenik, čije je delo radikalno preoblikovalo strukturu proze 18. veka. Njegovo najpoznatije delo, „Tristram Šendi”, postalo je kamen temeljac „romana toka svesti”, poznato po svojim beskrajnim digresijama, humoru i poigravanju sa samom formom knjige. Stern se smatra pretečom modernih pisaca poput Džojsa ili Beketa, jer je u središte književnog interesovanja stavio subjektivni doživljaj vremena i haotičnu prirodu ljudskih misli. Njegovo manje poznato, ali značajno delo „Politički roman”, objavljeno 1759. godine, predstavlja oštru i duhovitu satiru na crkvene sukobe u Jorku.
