Erik Gil, skulptor, konstruktor slova, slovorezbar, graver, grafičar i umetnik prvog reda, paradoksalna ličnost engleske međuratne umetnosti, ostavio je za sobom ovaj krajnje neobičan pogled na suštinsku čovekovu ustanovu – pismo.
Prevod Milan Miletić
Izdanje 2021 | Strana 160
Format 14×20cm | ISBN 9788660200640
900 рсд
Erik Gil, skulptor, konstruktor slova, slovorezbar, graver, grafičar i umetnik prvog reda, paradoksalna ličnost engleske međuratne umetnosti, ostavio je za sobom ovaj krajnje neobičan pogled na suštinsku čovekovu ustanovu – pismo.
Tema ove knjige je tipografija i to tipografija u prilikama iz 1931. godine. Sukob između industrijske proizvodnje i starih zanatskih metoda, koji je u 19. veku doveo do meteža, danas se približava svom kraju.
Jedna od najpoletnijih strasti koja može da zaokupi misli grafičara upravo je pronalaženje zaista logičnog i doslednog pisma koje poznaje osoben znak za svaki osobeni glas. Ovo je naročito slučaj kod ljudi iz engleskog govornog područja, zbog toga što slova koja upotrebljavamo samo neodgovarajuće simbolizuju glasove iz našeg jezika. Potrebno nam je mnogo novih slova i prevrednovanje postojećih.
Međutim, ova strast nema praktičnu vrednost za tipografa; prinuđeni smo da upotrebljavamo pisma koja imamo i ta pisma moramo da u svim suštinskim stvarima prihvatimo onako kako smo ih nasledili.
Erik Gil (1882–1940), istaknuti engleski vajar, graver i tipograf, čiji se rad smatra vrhuncem britanskog zanatskog pokreta Arts and Crafts. Najpoznatiji je po oblikovanju čuvenog tipografskog pisma Gill Sans, koje je zbog svoje čistine i modernosti postalo poznato kao „britanska Helvetika”, i danas je svuda oko nas. Pored ovog konstruisao je i otmeno pismo Perpetua, nadahnut antičkim rimskim natpisima, koji odiše klasičnom elegancijom i često se koristi u vrhunskoj opremi knjiga. Njegova filosofija rada bila je duboko povezana s njegovim specifičnim verskim uverenjima; težio je spoju duhovnosti i ručnog rada, verujući da umetnik mora da bude i zanatlija, što provejava u Ogledu o tipografiji. Ipak, njegov lični život bio je prožet mračnim paradoksima i ponašanjem, u potpunoj suprotnosti s njegovim javnim moralnim stavovima, što danas baca tešku senku na njegovo umetničko nasleđe. Bez obzira na to, Gil ostaje nesporni gigant tipografije čija su pisma definisala vizuelni identitet moderne Britanije i uticala na generacije dizajnera knjiga.
