Knjiga O slobodi Džona Stjuarta Mila stoji kao jedno od najuzvišenijih i najnadahnutijih ostvarenja političke filosofije, u kojem se sloboda pojedinca ističe ne samo kao političko pravo, nego kao osnovni preduslov za puni procvat ljudskog duha. Sa zadivljujućom teorijskom jasnoćom, Mil formuliše poznato načelo da vlast i društvo mogu da se opravdano umešaju u slobodu delovanja pojedinca jedino i isključivo zarad sprečavanja štete nanete drugima.
Prevod Nada Uzelac
Izdanje 2018 | Format 11×18cm
Strana 176 | ISBN 9788660200268
1.100 рсд
Knjiga O slobodi Džona Stjuarta Mila stoji kao jedno od najuzvišenijih i najnadahnutijih ostvarenja političke filosofije, u kojem se sloboda pojedinca ističe ne samo kao političko pravo, nego kao osnovni preduslov za puni procvat ljudskog duha. Sa zadivljujućom teorijskom jasnoćom, Mil formuliše poznato načelo da vlast i društvo mogu da se opravdano umešaju u slobodu delovanja pojedinca jedino i isključivo zarad sprečavanja štete nanete drugima.
Pisac dalekovido upozorava da najopasniji oblik ugnjetavanja u modernom dobu ne dolazi uvek od despotskih vladara, nego od nevidljive, ali razorne „tiranije javnog mnjenja” koja teži da uništi svaku originalnost i ukalupi ljudsku svest. On sa strastvenim žarom dokazuje da je utišavanje bilo kog, pa i najnepopularnijeg mišljenja, u stvari potkradanje celog čovečanstva, jer ako je mišljenje tačno, lišeni smo istine, a ako je pogrešno, gubimo dragocenu priliku da kroz sučeljavanje stavova utvrdimo jasniju viziju istine.
U duhu čistog prosvetiteljskog optimizma, autor izdiže eksperimentisanje u životu i raznolikost karaktera, tvrdeći da je ljudski razvitak moguć samo u atmosferi bezgranične slobode izbora i kreativnog ispoljavanja. Prožimajući svoju filosofiju dubokim poštovanjem prema čoveku, Mil preoblikuje klasični utilitarizam, pokazujući da je najveća sreća za društvo ne u slepoj poslušnosti, nego u stvaranju autonomnih, slobodnomislećih i moralno odgovornih pojedinaca.
O slobodi može da se posmatra kao trajni lek protiv ideološke isključivosti, podsećajući na to da se svaka istina koja se ne preispituje i o kojoj se ne polemiše brzo ubuđa i pretvara u mrtvu, bezdušnu dogmu.
Predmet ovog eseja nije takozvana sloboda volje, koja se tako nesrećno opire netačno nazvanom učenju o filosofskoj nužnosti, nego građanska ili društvena sloboda, priroda i granice vlasti koju društvo zakonito može da ima nad pojedincem.
Pitanje se retko postavljalo i jedva da se uopšte razmatra, u opštem smislu, ali svojim latentnim prisustvom duboko utiče na praktične sporove epohe i verovatno će uskoro doprineti tome da se prihvati kao životno pitanje u budućnosti.
Daleko od toga da je pitanje novo, to jest, u izvesnom smislu, ono je delilo ljudski rod, gotovo od najudaljenijih vremena, ali na stepenu na koji su civilizovaniji delovi vrsta ovog časa stupili, ono se samo postavlja u novim okolnostima i zahteva da se drugačije i mnogo temeljnije obradi.
Borba između slobode i vlasti je najupadljivija crta u onim delovima istorije s kojima se prvo upoznajemo, naročito kod istorije Grčke, Rima i Engleske. Međutim, u stara vremena ovaj sukob odvija se između podanika, ili izvesne klase podanika, i vlade.
Pod slobodom se podrazumevala zaštita od tiranije političkih vladara. Smatralo se da se vladari (izuzev kod nekih narodnih vlada Grčke) neminovno nalaze u antagonističkom položaju prema narodu kojim vladaju.
¾
Džon Stjuart Mil (1806–1873), engleski filosof i politički ekonomista, poznat po tome što je doktrinu utilitarizma svog učitelja Džeremi Bentama oplemenio dubokim razumevanjem ljudskog duha. U svom najznačajnijem eseju „O slobodi”, postavio je čuveni „princip štete”, prema kojem pojedinac ima apsolutnu vlast nad sobom, svojim telom i umom, sve dok njegovo delovanje ne ugrožava druge. Bio je nepokolebljivi zagovornik slobode govora, tvrdeći da je sukob mišljenja jedini način da se dođe do istine i da se izbegne „tiranija većine” koja guši individualnost. Mil je bio ispred svog vremena i u pogledu ženskih prava; u delu „Potčinjenost žena” strastveno se zalagao za potpunu pravnu i socijalnu jednakost polova, što je tada bio revolucionaran stav. Premda je odgajan u strogoj intelektualnoj disciplini, Mil je kasnije naglašavao važnost poezije i osećanja za ljudsku sreću, smatrajući da obrazovanje bez „kulture srca” ostaje nepotpuno.
