Početkom Prvog svetskog rata autor slavnog oca Brauna, sastavlja esej pod zvučnim naslovm Varvarizam Berlina, u odbranu Srbije (i zdravog razuma). Austrija je tražila od Srbije da srpski oficiri budu udaljeni iz službe po nalogu austrijskih oficira, i to u roku od 48 časova. Srpskom kralju praktično je poručeno da skine ne samo lovorike iz dva velika pohoda, nego i svoju zakonitu i državnu krunu, i to čak u roku u kojem se ni od građanina, čak i najmanjeg ugleda, ne očekuje da podmiri ni sitnicu kao što je hotelski račun.
Prevod Milan Miletić
Izdanje 2014 | Format 11×18cm
Strana 90 | ISBN 9788689107173
700 рсд
Česterton u tekstu analizira uzroke Prvog svjetskog rata, fokusirajući se na nemačku agresiju i militarizam. On kritkuje (i tipično za njega, podsmeva se) nemačku filosofiju „moći“ i „superiornosti“, koja je, prema njegovom shvatanju i dovela do rata. Knjiga je snažna osuda nemačkog imperijalizma i poziv na obranu evropske civilizacije od takvog varvarizma.
Ovako piše Česterton o ultimatumu: Austrija je tražila od Srbije da srpski oficiri budu udaljeni iz službe po nalogu austrijskih oficira, i to u roku od 48 časova. Srpskom kralju praktično je poručeno da skine ne samo lovorike iz dva velika pohoda, nego i svoju zakonitu i državnu krunu, i to čak u roku u kojem se ni od građanina, čak i najmanjeg ugleda, ne očekuje da podmiri ni sitnicu kao što je hotelski račun.
Evo poslednjih činjenica; činjenica koje se tiču Engleske. Podjednako je lako izneti činjenice s početka; činjenica koje se tiču Evrope. Princa koji je praktično upravljao Austrijom ubile su izvesne osobe za koje je austrijska vlada verovala da su zaverenici iz Srbije. Austrijska vlada nagomilavala je armije, ali o tome ni rečju nije udostojila Srbiju koju je sumnjičila, a ni Italiju, svog saveznika. Prema dokumentima, izgleda da je Austrija držala u mraku sve osim Pruske.
Verovatno je bliže istini kazati da je Pruska držala u mraku sve, uključujući i Austriju. Međutim, sve je to ono što se naziva razmišljanjem, uverenjem, ubeđenjem, to jest, zdravim razumom: a mi se time ovde ne bavimo. Objektivna je činjenica da je Austrija tražila od Srbije da se saglasi s tim da srpski oficiri budu udaljeni iz službe po nalogu austrijskih oficira; ali i da se Srbija potčini ovome u roku od četrdeset osam časova.
Drugim rečima, srpskom kralju je praktično poručeno da skine ne samo lovorike iz dva velika pohoda, nego i svoju zakonitu i državnu krunu, i to čak u roku u kojem se i od građanina, čak i najmanjeg ugleda, ne očekuje da podmiri ni sitnicu kao što je hotelski račun. Srbija je tražila vreme za arbitražu – ukratko, za mir. Međutim, Rusija je već otpočela s mobilizacijom; a Pruska je, podozrevajući da bi Srbija na taj način mogla da se spase, objavila rat.
¾
Gilbert Kit Česterton (1874–1936), engleski pisac, pesnik, kritičar i apologeta hrišćanske i katoličke ideje. Poznat po svom duhovitom stilu pisanja, često je koristio paradokse i humor da izrazi svoje ideje. Pisao je romane, kratke priče i pesme, uključujući i popularnu detektivsku seriju o ocu Braunu. Česterton je bio plodan pisac koji je ostavio iza sebe obimno delo koje obuhvata različite teme, od religije i filosofije do politike i društva. Njegova dela su i danas popularna zbog svoje svežine, duhovitosti i dubine uvida.
