U ovom poznatom Plutarhovom dijalogu mešovito društvo, s Lamprijom, Plutarhovim bratom, kao naratorom, okuplja se kako bi iz više vizura razmotrilo prirodu i kretanje Meseca. Prvi deo dijaloga od izuzetnog je značaja za istoriju astronomije, kosmologije, geografije i optike; drugi deo, koji je u prošlosti privlačio mnogo pažnje, eshatološki je mit o putovanju duše na Mesec.
Prevod Marija Matojani | Pogovor Jovica Aćin
Izdanje 2023 | Format 13.5×20cm
Strana 148 | ISBN 9788660200930
1.000 рсд
Poznat pod latinskim naslovom, čuveni Plutarhov ogled o licu na Mesecu, sastavljen na grčkom jeziku u vidu dijaloga, verovatno je nastao krajem prvog veka nove ere. Grupa učenih mladih ljudi vodi filozofski razgovor o astronomiji, a posebnu pažnju posvećuje ulozi Meseca u njoj. U razgovoru se pomalja i mitologija, ali pretežno tek na poslednjim stranicama, gotovo kao himnični književni završetak.
Sama rasprava se, rekao bih najfascinantnija od Plutarhovih, osim toga, može smatrati da je od priličnog značaja za razumevanje onog što se danas naziva rana nauka. Mogli bismo reći da je Plutarhov rad bezmalo nalik enciklopediji rane astronomije, jer se u njemu dotiču predsokratovske pomisli, recimo neimenovanih mislilaca Taleta i atomista Demokrita i Leukipa, koje su ipak zasnovane na lažnim osnovama i nepoznavanju prirode nebeskih tela, i seže takoreći do Plutarhovih savremenika.
Sam autor nesumnjivo je nimalo površno, u stvari, dobro poznavao, osim astronomskih teorija, onovremenu fiziku, matematiku, optiku. Eksplicitno se, međutim, pretresaju moćno zdanje Aristotelovog filozofskog i prirodoslovnog sistema, pri čemu se on osporava, te nezaobilazni Platon, a spominje se i Aristarh. Plutarh je, dabome, po mnogo čemu pozni novoplatonovac. Protiv Aristotela, nadovezuje se na Platona.
– Jovica Aćin
Čuveni grčki biograf i esejista, živeo u prvom i drugom veku nove ere, tokom uspona Rimskog carstva. Njegovo najpoznatije delo su „Uporedni životopisi”, u kojima paralelno opisuje i upoređuje živote znamenitih grčkih i rimskih ličnosti. Pored biografija, napisao je i obimnu zbirku eseja pod nazivom „Etika”, koja istražuje široku lepezu etičkih, religijskih i filosofskih tema. Veći deo života proveo je u svom rodnom gradu Hajroneji, ali je zauzimao i važne položaje, uključujući službu sveštenika u Apolonovom hramu u Delfima. Njegovi spisi imali su presudan uticaj na kasniju evropsku književnost i misao, a posebno su poslužili kao glavni izvor Vilijamu Šekspiru za njegove istorijske drame.
