Ceo vek Tagorin Mladi mesec sija nad nama. Taj nežan, lirski mesec koji nas obasjava s neba iznad krošnji bengalske šume, plovi zajedno s nama kroz naše živote, opčinjava nas u noćima, osvetljava nam put. TagorinMladi mesec, koji se svojim svetlom nečuveno izlio na svet u vreme lične autorove tragedije, magična je, otmena proza, duhovna i pre svega poetična.
Prevod i pogovor Milan Miletić
Izdanje 2017 | Format 11×18cm
Strana 76 | ISBN 9788660200091
600 рсд
Zbirka pesama Mladi mesec Rabindranata Tagore beskrajno je nežna i svetla, gotovo hramovska posveta bezazlenom svetu detinjstva, u kojem se svaka svakodnevna sitnica pretvara u čistu poeziju i tajnu života. Sagledavajući dete, Tagore premošćava jaz između konačnog i beskonačnog, prikazujući dečiju dušu ne kao praznu tablu, nego kao nevinog mudraca koji s lakoćom komunicira sa zvezdama, vetrom i cvećem.
Pesme su prožete dubokom roditeljskom ljubavlju i toplinom koja štiti, gde se majčino naručje doživljava kao sigurno utočište i središte čitavog kosmosa. Tagorin stil u ovoj zbirci odlikuje se jednostavnim, a opet uzvišenim i ritmičnim jezikom koji pleni svojom neposrednošću, unoseći u zapadnu književnost dah istočnjačke duhovnosti i iskonske čistoće.
Mladi mesec ostaje jedno od najlepših ostvarenja svetske lirike zbog toga što odraslog čitaoca podseća na zaboravljenu lepotu jednostavnog postojanja i čudo gledanja na svet očima punim radosti i zadivljenosti.
Ceo vek Tagorin Mladi mesec sija nad nama. Taj nežan, lirski Mesec koji nas obasjava s neba iznad krošnji bengalske šume, plovi zajedno s nama kroz naše živote, opčinjava nas u noćima, osvetljava nam put.
Tagorin Mladi mesec, koji se svojim svetlom nečuveno izlio na svet u vreme lične autorove tragedije, magična je, otmena proza, duhovna i pre svega poetična.
Iste godine (1913) kad je dobio Nobelovu nagradu za književnost, za stihove potpuno drugačijeg senzibiliteta, Tagore sastavlja Mladi mesec, lirske, nežne poetične priče, najčešće iz vizure deteta i majke, o svakodnevnom životu u okrilju prirode, nadomak reke i okeana.
Mnoge od narodnih priča koje Tagore preoblikuje u Mladom mesecu, pripadaju narodnoj kulturi Bengala. Godine 1907, Tagore kaže: „Već neko vreme zaokupljen sam prikupljanjem stihova kojima žene u Bengalu uspevaju da zabave decu.
Ovi stihovi svakako imaju poseban značaj za proučavanje našeg jezika i istorije društva, ali je njihov prirodan, spontani poetični kvalitet ono što je za mene od mnogo veće važnosti.“ Tagore je po svemu sudeći počeo s prikupljanjem elemenata narodne tradicije još 1883, gotovo isto kao i Vilijam Batler Jejts u Irskoj.
¾
Rabindranat Tagore (1861–1941), bengalski polihistor – pesnik, filosof, muzičar i slikar – koji je postao prvi neevropski dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1913. godine. Njegova zbirka pesama „Gitanjžali” (Žrtvena pesma) opčinila je zapadni svet svojom dubokom duhovnošću i jednostavnošću, premošćujući jaz između hrišćanskog misticizma i indijske vedante. Osim što je napisao himne za dve države (Indiju i Bangladeš), osnovao je eksperimentalnu školu Šantiniketan, gde se nastava odvijala u prirodi, verujući da obrazovanje mora biti u skladu sa kosmičkim ritmom. Bio je veliki kritičar agresivnog nacionalizma i zagovornik kosmopolitizma, videći svet kao „jedno gnezdo” u kojem svi narodi treba da doprinesu zajedničkoj harmoniji. Njegova proza i poezija odišu dubokim humanizmom i panteističkim osećanjem sveta, gde je priroda samo ogledalo u kojem se čovek susreće s Božanskim.
