Kao i za Dostojevskog, i za Zinaidu Nikolajevnu Hipijus, ideja je nešto živo, stvarno, postojeće, i sav njen književni život odvija se „unutar ideje“. Prozni opus Hipijus veoma je veliki, njena umetnička priča obuhvata nekoliko tomova, ali ceo taj nepregledni opus ima jedan cilj – da dočara izvesnu ideju ili izoštrenu psihološku sliku.
Prevod Nada Uzelac
Izdanje 2017 | Format 11×18cm
Strana 336 | ISBN 9788689107982
1.500 рсд
Kratka proza Zinaide Hipijus predstavlja vrhunski domet ruskog srebrnog veka, gde se prefinjena simbolistička psihologija spaja s oštrom, gotovo hirurškom analizom ljudskih strasti i duhovnih zabluda. Kroz motive metafizičke usamljenosti, neostvarenih ljubavi i etičkih rascepa, autor pretače svakodnevne međuljudske sukobe u intimne drame o traganju za apolutnom istinom i Bogom.
Njen pripovedački stil odlikuje se hladnom elegancijom, dubokom autoironijom i intelektualnom provokativnošću, pri čemu često lomi tradicionalne i društvene obrasce svog vremena. Likovi u njenim pričama – bilo da su mistici, intelektualci ili tragični osobenjaci – nose težište unutrašnjih protivrečnosti i stalne napetosti između zemaljskih nagona i težnje prema duhovnom preobražaju.
Spajajući estetiku s moralnim preispitivanjem, kratke priče Zinaide Hipijus ostaju dragocen i uzbudljiv književni dokument o duhovnoj krizi i ushićenjima ruske inteligencije s početka 20. veka.
Porodica Hipijus vodi poreklo od Adolfusa fon Gingsta, koji je promenio preizi me Gingst u Fon Hipijus i, iz Meklenburga (grb Fon Hipijusa je iz – 1515. godine), preselio se u Rusiju (u Moskvu), izgleda u 16. veku.
Bez obzira na tako dug boravak u Rusiji, ta porodica do dana današnjeg većinom je – nemačka, brakovi s Rusima nisu davali trajne grane.
Rasla sam kao jedinica. Uvek s tom istom, večnom dadiljom, Darjom Pavlovnom, a za tim s bez brojnim guvernantama, koje su se, pored mene, malo nauživale.
Još dok je otac bio živ, dobro sam poznavala Gogolja i Turgenjeva. U Moskvi, naročito poslednje godine, pročitala sam svu rusku književnost i posebno osetila strast prema Dostojevskom.
¾
Zinaida Nikolajevna Hipijus (1869–1945), istaknuti ruski pesnik, pisac, kritičar i religiozni mislilac, jedna od ključnih figura ruskog simbolizma. Njena poezija bila je poznata po svojoj duhovitosti, erotičnosti i religioznoj mistici. Poznata je po svom neobičnom i ekstravagantnom stilu života i po svojim radikalnim političkim stavovima. Bila je bliska s mnogim drugim ruskim intelektualcima i umetnicima svoga vremena, uključujući svog muža, pisca Dmitrija Merežkovskog. Posle Oktobarske revolucije, emigrirala je iz Rusije i nastavila da piše i deluje u Parizu.
