Zbirka eseja Pavela Florenskog, ruskog pravoslavnog sveštenika, bogoslova, naučnika, pesnika i filosofa, okuplja eseje iz oblasti matematike, književnosti, jezika: O simbolima beskonačnosti, Hamlet, Kosmološke antinomije, Symbolarium: Tačka, Magičnost reči.
Prevod Nada Uzelac
Izdanje: 2023 | Format 11×18cm
Strana 254 | ISBN 9788660200893
1.300 рсд
Zbirka ključnih eseja Pavela Florenskog, Magičnost reči i drugi ogledi, ruskog pravoslavnog sveštenika, bogoslova, naučnika, pesnika i filosofa – duboka razmišljanja o jeziku, simbolizmu, teologiji, antinomijama, matematicj, književnosti, jeziku – organizovana je u poglavlja: O simbolima beskonačnosti, Hamlet, Kosmološke antinomije, Symbolarium: Tačka, Magičnost reči.
Nezaobilazna ruska filosofija.
Magičnost reči i drugi eseji Pavela Florenskog (1882‒1937) ‒ pravoslavnog sveštenika, teologa, religioznog filosofa, naučnika i pesnika, koga su savremenici nazivali „ruski Leonardo da Vinči“, zbirka ključnih eseja Pavela Florenskog, ruskog pravoslavnog sveštenika, bogoslova, naučnika, pesnika i filosofa, okuplja eseje iz oblasti matematike, književnosti, jezika, organizovana je prema sledećim poglavljima: O simbolima beskonačnosti, Hamlet, Kosmološke antinomije, Symbolarium: Tačka, Magičnost reči.
Pored bogoslovskih i filosofskih dela, Pavel Florenski ostavio je radove iz oblasti inženjerstva, fizike, matematike i drugih oblasti nauke. Bio je zadivljujuća osoba s tragičnom sudbinom.
¾
Pavel Aleksandrovič Florenski (1882–1937) bio je jedan od najznačajnijih ruskih mislilaca Srebrnog doba, čije se stvaralaštvo prostire na oblasti filosofije, teologije, nauke i umetnosti. Školovao se i za matematičara i za teologa, što ga je dovelo do jedinstvenog pokušaja spajanja naučne tačnosti i pravoslavne duhovnosti. Njegovo najznačajnije teorijsko delo je Stub i utvrđenje istine, u kojem kroz dvanaest pisama prijatelju istražuje centralne dogme pravoslavne teologije i pokušava da ih izrazi racionalnim jezikom.
Florenski je bio duboko posvećen simbolizmu i filosofiji jezika, što je posebno vidljivo u esejima poput „Magičnost reči“, gde istražuje energiju i živost jezika. Iako je bio sveštenik, aktivno je radio i kao naučnik posle Oktobarske revolucije, baveći se elektrotehnikom i teorijom percepcije, čime je pokušao da pomiri nauku s religijom.
Njegova tragična sudbina odražava sudbinu ruske inteligencije: 1933. godine je uhapšen, a 1937. godine pogubljen tokom staljinističkih čistki, postavši mučenik vere i nauke.
Danas se njegovo delo smatra jednim od najdubljih izvora ruske religiozne filosofije 20. veka, čiji je uticaj i dalje u usponu.
