Nezavršene kratke priče i fragmenti Virdžinije Vulf, kao dodatak već poznatoj zbirci Ponedeljak ili utorak i druge priče, nisu tek zaostatak, nego narativna laboratorija u kojoj autor, bez pritiska konačnog objavljivanja, opipava granice toka svesti, impresionističke stilizacije i radikalnih strukturalnih obrta.
Prevod Milan Miletić
Izdanje 2018 | Format 11×18cm
Strana 208 | ISBN 9788660200190
1.100 рсд
Nedavno je neko izračunao da nedovršene kratke priče i skice, dve zbirke kratkih priča i jedan ogled Virdžinije vrede koliko i pustolovina u magičnom gradu Londonu.
Ako je ovo tačno to je onda matematički besprekorna jednačina, jer u univerzumu Virdžinije Vulf kratka proza i londonska ulica deluju na istovetan način: kao mozaik prolaznih odbljesaka, tuđih pogleda i trenutaka postojanja.
Taj „jedan ogled“ iz ove računice omogućava teorijski ključ za sve njene skice. U njemu izgovor za izlazak na londonske ulice biva banalna kupovina jedne olovke, dok je stvarni cilj svlačenje sopstvenog ega i „ulivanje“ u svest prolaznika i gradsku vrevu.
Sakupiti sve te sitne, naizgled neznatne priče, fiksirane trenutke i skice znači dobiti tačnu zapreminu jedne celovite flanerijske pustolovine. I u pričama i u šetnji Londonom ulog je isti: sloboda da na sat vremena prestanete da budete ukotvljeni u sopstvenom životu i postanete nevidljivi posmatrač magičnog sveta. Zbog toga te dve strane jednačine i vrede potpuno isto – i jedna i druga su samo različiti oblici iste strasti za hvatranjem prolaznosti.
Nezavršene kratke priče i fragmenti Virdžinije Vulf, kao dodatak već poznatoj zbirci Ponedeljak ili utorak i druge priče, nisu tek zaostatak, nego narativna laboratorija u kojoj autor, bez pritiska konačnog objavljivanja, opipava granice toka svesti, impresionističke stilizacije i radikalnih strukturalnih obrta.
Ovi nedovršeni tekstovi analitički razotkrivaju samu dinamiku stvaralačkog procesa, gde nedovršenost ne funkcioniše kao estetski nedostatak, nego kao autentičan odraz njene modernističke poetike koja izbegava zaokružene, tradicionalne uzročno-posledične zaplete.
U fragmentima poput zapisa nastalih u sklopu ciklusa o gospođi Dalovej ili skica za Talase, Vulfova se lišava spoljašnje radnje kako bi se u potpunosti posvetila hvatnju trenutaka postojanja, subjektivnom doživljaju vremena i prelamanju svetlosti i emocija kroz svest likova.
Proučavanje ovih fragmenata danas pruža dobar uvid u tekstualnu genezu njenih velikih romana, potvrđujući da su kraće forme i skice bili temelj na kojima je Vulf izgradila svoju viziju moderne književne umetnosti.
¾
Virdžinija Vulf (1882–1941) bila je središnja figura grupe Blumsberi i jedan od najznačajnijih inovatora moderne književnosti, poznata po uvođenju tehnike toka svesti. U svojim remek-delima kao što su „Gospođa Dalovej” i „Ka svetioniku”, ona je težište priče izmestila sa spoljašnjih događaja na istančane, nevidljive treptaje unutrašnjeg života svojih junaka. Premda se čitavog života borila s krhkim mentalnim zdravljem, njena proza odiše neverovatnom vitalnošću, pretvarajući svakodnevicu u svetlucavu mrežu simbola i poezije.
