Kobna jaja, kako se izrazio Maksim Gorki, „napisana duhovito i oštroumno“, bila su, kako se ispostavlja, ne samo jetka satira na račun sovjetskog društva iz epohe NEP-a, naprotiv, Bulgakov ovde pokušava da postavi umetničko-književnu dijagnozu nepojmljivo dalekosežnijeg eksperimenta nad „progresivnim delom ljudskog roda“.
Prevod Nada Uzelac | Pogovor Milan Miletić
Izdanje 2016 | Format 11×18cm
Strana 128 | ISBN 9788689107586
800 рсд
Naučnofantastična, satirična novela Kobna jaja Mihaila Bulgakova lucidna je i vizionarska kritika brzoplete tehnokratije, ideološke neodgovornosti i birokratskog usijanja rane sovjetske države. Kroz lik ekscentričnog zoologa i njegovog slučajno otkriće „zraka života“ koji ubrzava razmnožavanje i agresivnost organizama, autor plete napetu alegoriju o opasnostima naučnih otkrića u rukama neznalica.
Tragični zaplet nastaje kad birokratija, na čelu s nadobudnim upravnikom, zaplenjuje nedovoljno ispitanu tehnologiju zarad rešavanja privredne krize i slučajno zameni uvozna jaja peradi s jajima egzotičnih gmizavaca. Izgubivši kontrolu nad procesom, vlast umesto obnove stočnog fonda uzgaja divovske džinovske zmije, krokodile i ostala čudovišta koja kreću u rušilački pohod prema Moskvi, razarajući sve pred sobom.
Bulgakovljev pripovedački stil odlikuje se dinamičnošću, novinarskom preciznošću i mračnim, grotesknim humorom koji prepliće naučni realizam s apokaliptičnim prizorima. Središnji motiv dela je sukob između autentične, oprezne nauke i ambiciozne, polupismene države koja veruje da dekretima i naprednim zrakom može da zaobiđe zakone prirode i evolucije. Zanimljivo je da spasenje od preteće katastrofe ne dolazi od ljudskog razuma niti vojne sile, nego od iznenadnog mraza koji u avgustu uništava čudovišta – čime Bulgakov naglašava čovekovu potpunu nemoć pred višim silama sveta.
Kobna jaja, kako se izrazioMaksim Gorki, „napisana duhovito i oštroumno“, bila su, kako se ispostavlja, ne samo jetka satira na račun sovjetskog društva iz epohe NEP-a, nego Bulgakov ovde pokušava da postavi umetničko-književnu dijagnozu nepojmljivo dalekosežnijeg eksperimenta nad „progresivnim delom ljudskog roda“. Ovde se, donekle kao i u Psećem srcu, izlaže o neizvesnosti i nepredvidivosti pokušaja upada razuma i nauke u nesaglediv svet prirode i samog čovekovog postojanja.
Mihail Bulgakov objavio je Kobna jaja 1925. godine u časopisu „Nedra“, broj 6. Kao jedan od izvora za priču poslužio je roman Hrana za Bogove i kako je dospela na zemlju, engleskog autora Herberta Džordža Velsa iz 1904. godine, u kome se govori o predivnoj hrani koja ubrzava rast živih organizama i razvitak intelektualnih sposobnosti kod ljudi-divova, pri čemu rast duhovnih i telesnih mogućnosti ljudskog roda, u romanu, dovodi do savršenog poretka sveta i sudara budućeg i prošlog sveta – sveta divova i sveta pigmeja.
Kod Bulgakova, divovi su, ne intelektualno nadmoćni pojedinci, nego izuzetno agresivni reptili. U Kobnim jajima odražava se i drugi, daleko poznatiji, roman Herberta Velsa – Rat svetova, gde Marsovci koji osvajaju Zemlju, iznenada umiru od bakterija na Zemlji, dok kod Bulgakova reptili padaju kao žrtve neza pamćenog mraza usred leta. Ujedno je to i eksperiment s poznatim arhetipom mitološkog jajeta, zametka novog života, ovde i u doslovnom i u prenosnom smislu.
¾
Mihail Afanasjevič Bulgakov (1891–1940), po profesiji lekar, a po vokaciji vitez ruske proze, stvorivši dela u kojima se natprirodno i svakodnevno prepliću u kolopletu razorne satire. Njegovo životno delo, „Majstor i Margarita”, predstavlja jedinstven spoj hrišćanske metafizike, faustovske pogodbe i brutalnog ismevanja sovjetske birokratije. Živeći pod senkom Staljinove cenzure, pisao je svoje najznačajnije redove „za fioku”, svestan da za njegovog života svetlost dana neće ugledati, ali nepokolebljiv u svojoj umetničkoj istini. Bulgakov je simbol trijumfa mašte nad ugnjetavanjem, pisac koji je đavola doveo u Moskvu samo da bi pokazao koliko je ljudska iskvarenost ponekad veća od demonske.
