Opis
Mihail Bulgakov
Pseće srce
Pojava knjige
Pseće srce, priču koju je napisao 1925. godine, Bulgakov nije video odštampanu.
U Sovjetskom Savezu, knjiga je prvi put objavljena 1987. godine u izdanju „ Znamja“. Datum na rukopisu otkucanom na pisaćoj mašini – „januar–mart 1925. godine“.
U Psećem srcu, jednoj od tri moskovske priče, Bulgakov stvara grotesku od savremenog života. U osnovi priče, sad već kao po nekakvom pravilu, nalazi se klasični motiv transformacije: kako je na svet došlo stvorenje koje u sebi sjedinjuje psa lutalicu s Prečistenke i alkoholičara Klima Čugunkina.
Transformacija
Oparen ključalom vodom, pas Šarik s Prečistenke, i teška pijanica, Klim Čugunkin, sjedinjuju se u fantastičnom stvorenju – čoveku-psu po imenu Poligraf Poligrafovič Šarikov.
Transformacija Šarika u Šarikova kod Bulgakova predstavlja doslovno otelotvorenje ideje, veoma popularne u postrevulocionarno vreme.
Njena suština izražena je čuvenim rečima partijske himne: „Ko je bio ništa, postaće sve.“ Ta ideja ništa manje je apsurdna od druge, takođe omiljene, ideje o neophodnostii mogućnosti stvaranja „novog čoveka“, iz redova proleterijata.
Tako Bulgakov, makar samo u svojoj priči, „delje“ tog novog čoveka i umetnički prostor koristi kao predeo u kojem se odvija transformacija, taj jeziv čin upada čoveka u samu suštinu sveta. To stvaranje „ nove rase“, Bulgakov razgolićuje kao apsurdan, đavolski čin nasilja nad prirodom.
