U Keltskom praskozorju Vilijam Batler Jejts putuje kroz mistični svet Irske. Ova zbirka priča prepuna je vila, demona i drevnih rituala iz onog delu Irske u kojem je Jejts odrastao. Pripadnik tajnog društva „Zlatna zora“, a kasnije i nobelovac, svojim magičnim stilom, Jejts stiže u srce stare irske mitologije.
Prevod i pogovor Milan Miletić
Izdanje 2020 | Format 11×18cm
Strana 184 | ISBN 9788660200473
1.100 рсд
Keltsko praskozorje Vilijama Batlera Jejtsa nije samo zbirka priča, nego i kapija prema zaboravljenom svetu gde se međa između mita i stvarnosti sasvim briše u irskoj magli. Ovim stranicama Jejts udahnjuje novi život prastarom folkloru, pretvarajući narodna verovanja o vilama, duhovima i drevnim čarolijama u nenadmašnu pesničku prozu. Svojim raskošnim jezikom, autor odvodi čitaoca u mistične predele u kojima svaka reka, brežuljak i stari kamen šapuću tajne o večnoj, neuhvatljivoj lepoti duha.
Ovo delo u neku ruku je svetionik Keltskog preporoda, podsećajući modernog čoveka na snagu predanja i neprocenjivu vrednost očuvanja sopstvenog kulturnog identiteta. Čitanje ove knjige nalik je koračanju po mekom tlu između jave i sna, gde proza miriše na poeziju, a svetlost praskozorja najavljuje rađanje jedne nove, umetničke nade.
U „Keltskom praskozorju“, Vilijam Batler Jejts putuje kroz mistični svet Irske. Ova zbirka priča prepuna je vila, demona i drevnih rituala iz onog delu Irske u kojem je Jejts odrastao. Pripadnik tajnog društva „Zlatna zora“, a kasnije i nobelovac, svojim magičnim stilom, Jejts stiže u srce stare irske mitologije.
Keltsko prazskozorje, jednim delom autobiografija, jednim delom zbirka predanja sa zapada Irske, krcato je duhovima, vilama i vilenjacima.
Prvi put je objavljeno 1893. godine, kad je budućem nobelovcu bilo svega dvadeset osam godina.
Za razliku od prethodnih ostvarenja, Bajke irskog seoskog življa (1888) i Irskih priča (1891), materijal za Keltsko praskozorje Jejts je prikupio, ne iz knjiga kao ranije, nego iz stvarnog života.
Takođe i prema sećanjima ljudi o stvarima koje su mogle da se vide, čuju i osete u okrugu Slajgo, u kojem se autor rodio.
Devet godina kasnije, 1902, Jejts je objavio izdanje, prošireno nekolicinom priča koje je prikupio u drugim krajevima Irske. Neke od priča, nadahnuta pesnikovom preduzimljivošću, zabeležila je njegova prijateljica, lejdi Gregori.
G. K. Česterton zabeležio da je „dakle, po ovoj neveseloj pozadini od jezivog savremenog materijalizma, Vili Jejts smireno koračao kao Čovek koji je poznavao vile.“ Zaista, siromašan svet Irske, bio je toliko bedan da je gotovo bio lišen svega materijalnog, a kao pouzdano uzimao je samo jednu stvar: to da oslanjanje na ono nestvarno postaje suštinsko poput hrane i vode.
¾
Vilijam Batler Jejts (1865–1939), jedna od najznačajnijih književnih ličnosti 20. veka, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1923. godine. Njegova poezija bila je pod uticajem irske mitologije i folklora. Često je istraživao teme ljubavi, smrti, lepote. Jejts je bio ključna figura u irskom književnom preporodu i jedan od osnivača Abi teatra u Dablinu. Takođe član tajnog društva „Zlatna zora“.
