Zinaida Nikolajevna Hipijus bila je duboko verujući čovek i nije mogla da zamisli čoveka bez Boga. Za nju je čovek bez Boga čudovišni automat, „đavolja lutka“. Upravo to je glavni junak romana, Jurij Dvojekurov: on poriče postojanje Boga, živi za sebe, ne brine se o sutrašnjem danu, pa i više od toga, on se ne usteže da o tome otvoreno govori.
Prevod Nada Uzelac | Pogovor Milan Miletić
Izdanje 2017 | Format 11×18cm
Strana 296 | ISBN 9788689107999
1.450 рсд
U romanu Đavolja lutka, Zinaida Hipijus gradi izuzetno oštru, bezobzirnu satiru na račun ruske pseudo-revolucionarne inteligencije s početka 20. veka. Glavni junak otelovljuje motiv „lutke“ – beživotnog, mehanizovanog bića bez duše i empatije – čime autor oslikva duboku psihološku i metafizičku dijagnozu moralnog i duhovnog posrnuća predrevolucionarnog društva.
Spajajući simbolističku mistiku s oštrom političkom kritikom, ona razotkriva kako ideološki fanatizam i površni salonski radikalizam neminovno vode u gubljenje ljudskosti i opštu destrukciju. „Đavolja lutka“ jedno je od najprovokativnijih ostvarenja ruske književnosti Srebrnog veka – beskompromisna studija o praznini zla, političkoj manipulaciji i opasnostima od ideja lišenih moralnog i duhovnog utemeljenja.
Savremenici su je nazivali „gracioznom ženom“, „vešticom“ i „belom đavolicom“, slavili njen književni talenat i „botičelijevsku“ lepotu, plašili je se i klanjali joj se, vređali je i divili joj se.
Celog života upinjala se da ostane u senci velikog muža, Dmitrija Mereškovskog – međutim, smatrali su je jedinom pravom ženom-piscem u Rusiji, najpametnijom ženom imperije.
Zelenooka lepotica, neobuzdana amazonka s kosom do struka, vitkog stasa i s oreolom od sunčanih vlasi, izazivala je svoje poklonike sarkastičnim re čima i zajedljivim aluzijama.
Velika prestonička dama, domaćica salona poznatog celom Peterburgu, bila je neutaživ polemičar i pokretač svakodnevnih burnih filosofsko-književnih i političko-istorijskih rasprava.
Zinaida Nikolajevna Hipijus neobična je i neuhvatljiva pojava ruskog „Srebrnog veka“. Pesnik, prozaista, dramaturg i kritičar (pod pseudonimom Anton Krajnji), ova zadivljujuća žena obezbedila je sebi slavu kao „Madona dekadencije“.
¾
Zinaida Nikolajevna Hipijus (1869–1945), istaknuti ruski pesnik, pisac, kritičar i religiozni mislilac, jedna od ključnih figura ruskog simbolizma. Njena poezija bila je poznata po svojoj duhovitosti, erotičnosti i religioznoj mistici. Poznata je po svom neobičnom i ekstravagantnom stilu života i po svojim radikalnim političkim stavovima. Bila je bliska s mnogim drugim ruskim intelektualcima i umetnicima svoga vremena, uključujući svog muža, pisca Dmitrija Merežkovskog. Posle Oktobarske revolucije, emigrirala je iz Rusije i nastavila da piše i deluje u Parizu.
