U Beleškama mladog lekara, od prve do poslednje priče, pratimo preobražaj mladog čoveka, koji tek što je izašao s univerziteta, u zrelog lekara, po svećenog svom životnom pozivu – medicini (makar se takav ideal naslućuje u ovim beleškama).
Beleške na manžetnama, u potpunosti, u jednoj knjizi, za Bulgakovljevog života nisu objavljene. Prva tri dela objavljena su u u Berlinu, 1922. godine, u časopisu „Nakanune“, kao književni dodatak.
Prevod Nada Uzelac | Pogovor Milan Miletić
Izdanje 2019 | Format 11×18cm
Strana 188 | ISBN 9788689107593
1.100 рсд
Beleškama mladog lekara javlja se Mihail Bulgakov, u ruskoj književnosti još je dan lekar po obrazovanju, poput na primer Čehova, kao iskren, vedar, optimističan i donekle naivan mlad pisac. Od prve do poslednje priče, pratimo preobražaj mladog čoveka, koji tek što je izašao s univerziteta, u zrelog lekara, po svećenog svom životnom pozivu – medicini (makar se takav ideal naslućuje u ovim beleškama). Na početku, autor sebe dočarava kao čak prilično stidljivog mladića, koji na službi u zabiti koju prezire stiče ako ne baš iskustvo, onda možda utisak o svetu.
Beleške na manžetnama, u potpunosti, u jednoj knjizi, za Bulgakovljevog života nisu objavljene. Prva tri dela objavljena su u u Berlinu, 1922. godine, u časopisu „Nakanune“, kao književni dodatak. O tome Bulgakov beleži u dnevniku: „… Moj osećaj, kad su ljudi u pitanju, nikada me ne vara. Nikada. Društvo izuzetnog ološa okuplja se oko ’Nakanune’. Mogu sebi da čestitam što sam među njima. O, biće mi veoma teško kasnije, kada budem morao da stružem nakupljenu prljavštinu sa svog imena. Ali, jedno mogu čista srca da kažem. Teška muka me je primorala da objavljujem u njemu. Da nije ’Nakanune’ svetlost dana ne bi nikada videle ni ’Beleške na manžetnama’, ni mnoge druge, kroz koje ja mogu da se iskreno literarno izrazim. Trebalo je biti izuzetan heroj i ćutati četiri godine, ćutati bez nade da će se ikad moći progovoriti. Nažalost, nisam heroj…“
Mihail Afanasjevič Bulgakov (1891–1940), po profesiji lekar, a po vokaciji vitez ruske proze, stvorivši dela u kojima se natprirodno i svakodnevno prepliću u kolopletu razorne satire. Njegovo životno delo, „Majstor i Margarita”, predstavlja jedinstven spoj hrišćanske metafizike, faustovske pogodbe i brutalnog ismevanja sovjetske birokratije. Živeći pod senkom Staljinove cenzure, pisao je svoje najznačajnije redove „za fioku”, svestan da za njegovog života svetlost dana neće ugledati, ali nepokolebljiv u svojoj umetničkoj istini. Bulgakov je simbol trijumfa mašte nad ugnjetavanjem, pisac koji je đavola doveo u Moskvu samo da bi pokazao koliko je ljudska iskvarenost ponekad veća od demonske.
