Ove priče pokazuju sposobnost autora da obične, svakodnevne predmete i prirodne prizore pretvori u složene meditacije o prolaznosti, subjektivnom vremenu i izolovanosti pojedinca. Etika ove zbirke leži u odbacivanju materijalističkog romana 19. veka zarad traganja za unutrašnjom, psihološkom istinom koju nije moguće uokviriti klasičnim zapletom. Kroz motive prolaznosti svetlosti, zvuka i pokreta, Vulfova razbija iluziju o stabilnom i jedinstvenom subjektu, nagoveštavajući fluidnost ličnosti, koja će postati zaštitni znak njenih kasnijih romana.
Prevod Milan Miletić
Izdanje 2014 | Format 11×18cm
Strana 156 | ISBN 9788689107258
1.000 рсд
Zbirka kratkih priča Virdžinije Vulf „Ponedeljak ili utorak i druge priče“ ispituje teme ljubavi, gubitka, sećanja i svesnosti, a ona sama poznata je po eksperimentalnoj prozi i poetičnom jeziku, kojima plene unutrašnji životi njenih likova.
Virdžinija Vulf često je koristila nelinearni pripovedni postupak, naporedo s tokom svesti i poetičnim jezikom, zarad oživljavanja unutrašnjeg sveta svojih likova. Njene priče često su introspektivne, a bave se raznovrsnim temama. Njena proza je bogata i slikovita, s veoma mnogo metafora i simbolike.
„Ponedeljak ili utorak i druge priče“ i danas, gotovo posle celog veka, ostaje značajno delo moderne književnosti.
Zbirka pripovedaka Ponedeljak ili utorak i druge priče (1921) prekretničko je ostvarenje književnog modernizma u kojem autor napušta tradicionalne konvencije narativa u korist radikalnog estetskog eksperimenta. Kroz ove kratke prozne fragmente, Vulfova primenjuje tehniku toka svesti kako bi umesto spoljašnjih događaja zabeležila neuhvatljive, trenutne utiske i unutrašnja pretapanja ljudske percepcije. Središnja tema zbirke jeste sama priroda stvarnosti, koju autor ne posmatra kao čvrstu strukturu, nego kao nepravilan oreol ili svetlosnu mrežicu koja obavija našu svest od početka do kraja života. Pripovedački stil odlikuje se poetskom apstraktnošću i muzikalnošću jezika, gde se granice između proze, poezije i slikarske impresije gotovo sasvim brišu.
Ove priče pokazuju sposobnost autora da obične, svakodnevne predmete i prirodne prizore pretvori u složene meditacije o prolaznosti, subjektivnom vremenu i izolovanosti pojedinca. Etika ove zbirke leži u odbacivanju materijalističkog romana 19. veka zarad traganja za unutrašnjom, psihološkom istinom koju nije moguće uokviriti klasičnim zapletom. Kroz motive prolaznosti svetlosti, zvuka i pokreta, Vulfova razbija iluziju o stabilnom i jedinstvenom subjektu, nagoveštavajući fluidnost ličnosti, koja će postati zaštitni znak njenih kasnijih romana. Ova zbirka stoga ne funkcioniše samo kao skup priča, nego i kao manifest modernistike poetike i neprocenjiva laboratorija u kojoj su nastale tehnike koje će preoblikovati modernu svetsku književnost.
„Ponedeljak ili utorak i druge priče“ i danas, gotovo posle celog veka, ostaje značajno delo moderne književnosti. Objavljena je u skromnih hiljadu primeraka. Obuhvatala je sledeće priče: „Ukleta kuća”, „Društvo”, „Ponedeljak ili utorak”, „Nenapisana novela”, „Žičani kvartet”, „Plavo i zeleno”, „Kraljevski vrt” i „Mrlja na zidu”.
¾
Virdžinija Vulf (1882–1941) bila je središnja figura grupe Blumsberi i jedan od najznačajnijih inovatora moderne književnosti, poznata po uvođenju tehnike toka svesti. U svojim remek-delima kao što su „Gospođa Dalovej” i „Ka svetioniku”, ona je težište priče izmestila sa spoljašnjih događaja na istančane, nevidljive treptaje unutrašnjeg života svojih junaka. Premda se čitavog života borila s krhkim mentalnim zdravljem, njena proza odiše neverovatnom vitalnošću, pretvarajući svakodnevicu u svetlucavu mrežu simbola i poezije.
