Kao jedan od najstarijih sačuvanih priručnika antičkog besedništva, Retorika za Aleksandra Anaksimena iz Lampsaka ne usredsređuje se na apstraktnu teoriju – ona pred čitaoca postavlja živu, praktičnu anatomiju ubeđivanja. Pisan kao vodič za delotvorno upravljanje i javno delovanje, ovaj sofistički spis otkriva kako se pažljivim spajanjem logike, emocije i retorske strategije reči pretvaraju u moćno oružje političkog uticaja i osvajanja slušalaca.
Prevod i pogovor Marija Matojani
Izdanje: 2026 | Format 11×18cm
Strana 120 | ISBN 9788660201128
900 рсд
Ovaj antički priručnik pleni, ne teorijskim raspravama, nego živom praksom pretvara besedništvo u moćno oružje političkog uticaja i javnog delovanja. Jasno izloženom strukturom nagovaranja i odvraćanja, tekst otkriva kako se pažljivim spajanjem logike i emocije oblikuje mišljenje naroda i osvaja slušalac. Kao praktičan vodič za političku scenu, spis svedoči o tome da je veština ubedljivog izražavanja prvi i najvažniji oslonac svake delotvorne vlasti. Kao jedan od najstarijih sačuvanih priručnik retorike, ova knjiga je nezaobilazan svetionik svima koji ispituju snagu žive reči.
Ovaj sofistički priručnik ne rasipa reči na apstraktne teorije, nego pred vladara iznosi živu anatomiju besedništva – podučavajući ga kako da svaka izgovorena reč postane nepokolebljiv stav na javnoj sceni. Podelom na tri ključna roda besedništva, Anaksimen podseća da retorika nije tek dekoracija glasa, nego precizno oružje kojim se oblikuje mišljenje naroda i osvaja naklonost slušalaca. Sastavljen kao sistematski vodič za mladog vladara, ovaj spis stoji kao večno svedočanstvo o tome da je veština jasnog izražavanja prvi i najvažniji oslonac svake delotvorne vlasti.
Dok iznosi i obrazlaže dokaze, nagovore i odvraćanja, tekst podučava tome da ubedljivost ne nastaje slučajno, nego pažljivim spajanjem logike, emotivnog naboja i prave mere. Kao jedno od najstarijih celovito sačuvanih dela antičke retorike, ova knjiga stoji kao nezaobilazan svetionik svima koji žele da savladaju drevnu veštinu upravljanja ljudskim umovima kroz snagu žive reči.
¾
Anaksimen iz Lampsaka (oko 380–320. p. n. e.) bio je starogrčki retoričar, istoričar i savremenik Aleksandra Velikog. Pratio je Aleksandra u njegovom pohodu na Persiju kao zvanični istoričar i besednik. Pripadao je sofističkoj i besedničkoj tradiciji koja je stavljala fokus na neposrednu primenu, pragmatizam i veštinu ubeđivanja na sudu i u politici (za razliku od Aristotelovog filosofskog pristupa retorici). Dugo se smatralo da je Retorika za Aleksandra Aristotelovo delo (zbog čega je sačuvana u njegovom korpusu pod nazivom Rhetorica ad Alexandrum), ali je moderna nauka potvrdila da je njen stvarni autor po svemu sudeći i makar za sad, upravo Anaksimen. Pored retorike, sastavio je obimna istorijska dela (Helenska istorija, O Filipu, Dela Aleksandrova), od kojih su do danas sačuvani samo fragmenti. Prema predanju, kad je Aleksandar hteo da uništi Lampsak zbog veza s Persijancima, Anaksimen je izašao pred njega. Znajući za ovo, Aleksandar se zakleo da neće ispuniti ono što Anaksimen bude tražio, na šta je Anaksimen lukavo zatražio da grad bude uništen – i tako ga spasao.
