Izaberite stranicu

Majstor i Margarita

1.400,00 дин.

Mihail Afanasjevič Bulgakov
Majstor i Margarita

Prevod Nada Uzelac; pogovor Milan Miletić
„Za mnom, čitaoče! Ko ti je rekao da na svetu nema prave, verne, večne ljubavi! Nek odrežu lažovu njegov podao jezik! Za mnom, čitaoče moj, i samo za mnom! I ja ću ti pokazati takvu ljubav!“
U nevelikom pogovoru može da se sazna šta se događalo s romanom pošto je Mihail Afanasjevič umro.

Izdanje 2019
Format 13.5×20cm
Strana 456
ISBN 9788689107647

Kategorija:

Opis

Desetog marta 1940, umro je Mihail Bulgakov.Objavljivanje romana postalo je smisao života Jelene Sergejevne Bulgakov. Ona je roman prekucala lično (verujem, ne jednom), postala njegov prvi urednik.

I bio je to veoma težak posao – posle smrti autora trebalo je urediti roman, koji je stvaran mnogo godina, koji je celovit, ali ne i završen, koji je mnogo puta popravljan, slojevito i ne redom, u kojem ima ispravki, kasnije odbačenih, ali ne i precrtanih, u kojem se ukazuje na ispravke, koje je, budući da su bile obeležene na jednom mestu, trebalo da budu uvažene, ali nisu bile unete na odgovarajuća mesta u tekstu.

Bilo je neophodno ispraviti greške u prekucavanju i slovne greške i svaki put razjašnjavati da li se radi o greškama u prekucavanju ili slovnim greškama.

Jelena Sergejevna znala je da je Bulgakov dobro pamtio ranije redakcije svog romana, i da se u ono vreme vraćao starim, reklo bi se, odbačenim umetničkim rešenjima, tako da se u zamršenim slučajevima, tražeći odgovore na nejasnoće, i ona sama obraćala prethodnim redakcijama, intuitivno postupajući kao iskusan tekstolog.

Prvi put roman je objavljen u časopisu „Moskva“ (1966 – broj 1; 1967 – broj 1), prema tekstu koji je pripremila Jelena Sergejevna Bulgakov, ali s proizvoljnim i značajnim skraćenjima od strane redakcije časopisa.

Godine 1967, italijanski izdavač „Einaudi“ dobio je – uz zvaničnu dozvolu Glavlita, preko Svesaveznog društva „Međunarodna knjiga“ – pravo na objavljivanje punog teksta romana. Tako je pun tekst romana Majstor i Margarita, kao nekad pun tekst Bele garde, prvi put objavljen u inostranstvu.

Prvi put se, bez skraćivanja, u Sovjetskom Savezu – na neprestano zauzimanje K. M. Simonova, predsednika komisije za književno nasleđe Mihaila Bulgakova – roman pojavio u izdanju: Bulgakov M. Bela garda. Pozorišni roman. Majstor i Margarita. – „Hudož. lit.“, Moskva 1973 godine. To izdanje objavljeno je bez Jelene Sergejevne. Ona je umrla 1970. godine. U belešci uz izdanje saopštavalo se da se roman štampa prema „poslednjoj redakciji za života [autora]“, prema rukopisu koji se čuvao u odelenju rukopisa Državne biblioteke SSSR „V. I. Lenjin“, „s ispravkama i dopunama, koje je pisac diktirao svojoj ženi, J. S. Bulgakov.“

Roman se u ovom izdanju razlikuje od redakcije u časopisu, i to ne samo po tome što skraćivanja nije bilo.To su bila dva različita teksta, a odstupanja se javljaju još od prvih redova.

Takvih odstupanja ispostavilo se da je mnogo, a ključ za njihovo razrešenje nije bio dostupan: od 1970. godine, fond Mihaila Bulgakova u odelenju rukopisa Biblioteke „V. I. Lenjin“, bio je zatvoren za tekstološka istraživanja. Tek 1987. godine, u vezi s opštim promenama u životu zemlje, jedan tekstolog dobio je dozvolu za pristup fondu Bulgakova. […]

Tek tad je postalo jasno da prave „poslednje redakcije romana, za života [autora]“ u arhivu nema: niz rukopisa, a naime poslednja sveska, ispisana u januaru–februaru 1940. godine (Jelena Sergejevna nazivala ju je „druga sveska“), pojedini listovi, u tom smislu, verovatno beleške i ispravke na pisaćoj mašini, kojima se koristila J. S. Bulgakov, pripremajući roman za štampu, posle njene smrti su zagubljeni, a mesto na kojem se nalaze nije poznato; godine 1973, prilikom pripreme prvog potpunog izdanja romana, izdavaču „Hudožestvena literatura“, iz arhiva su, u vidu „poslednje redakcije“, faktički dostavili pretposlednju redakciju.

Treba odati dužno poštovanje tekstološkoj savesnosti i književnom ukusu urednika „Hudožestvene literature“, Ani Aleksandrovnoj Sakjanc, koja je pripremila izdanje iz 1973. godine. Brižljivo popravivši mnoge stranice teksta redakcije koja joj je dostavljena iz arhiva (pretposlednje!), nepogrešivo razabravši veoma složene, ponekad suštinske ispravke, dopune, upućivanja i premeštanja, ona je ipak sačuvala niz izuzetnih stranica, za koje nije bilo potvrde u arhivskom materijalu, i, narušavajući slovo tekstologije, ipak, van svake sumnje čineći plemenitu stvar, unela ih direktno iz redakcije Jelene Sergejevne Bulgakov (to jest, faktički, prema poslednjoj redakciji). Na taj način nastala je ta čudovišna mešavina poslednje i pretposlednje redakcije, koja je za čitaoce za duge godine postala jedini oblik postojanja romana.

Recenzije

Još nema komentara.

Budite prvi koji će napisati recenziju “Majstor i Margarita”

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *