Vanvremenska pustolovina o odrastanju, časti i najpoznatijem prijateljstvu škotske književnosti. Kad mladi Dejvid Balfur padne kao žrtva porodične izdaje, spas pronalazi u savezništvu s Alanom Brekom Stjuartom – nezaboravnim, prkosnim jakobitskim junakom koji nosi pravi duh ovog romana. Progonjeni kroz surove pejzaže škotskog Pobrđa, oni uče da veruju jedan drugome uprkos svemu. Stivensonovo remek-delo u svom najraskošnijem izdanju.
Prevod i pogovor Milan Miletić
Izdanje: 2015 | Format 13.5×20cm
Strana 244 | ISBN 9788689107449
1.200 рсд
Roman je, u pravom smislu, pikarski, premda je glavni junak više naivan nego pronicljiv. Dok je Dejvid naivan, Alan je prikazan jednom nogom s one strane zakona, ali i kao veoma snalažljiv i iskusan, pri čemu nije isključeno da je možda upravo on glavni junak romana.
Dejvid Balfur je pasivan, umeren i mlad – lik kroz čije oči posmatramo svet, ali koji najčešće reaguje na okolnosti. Alan je, s druge strane, pravi vulkan: impulsivan, prkosan, esteta, izuzetan mačevalac i romantični junak. On unosi dinamiku u svaku scenu u kojoj se pojavljuje, od prve borbe na brodu Covenant do bekstva kroz vresišta.
Tako, iako je Dejvid taj koji pobeđuje u smislu uspostavljanja zakonskog poretka na kraju, Alan je taj koji nosi dušu romana – lik koji oličava izgubljeni svet škotske nezavisnosti i viteštva koji kod čitaoca izaziva najveću fascinaciju i setu. Poznato je i to da je sam Stivenson gajio ogromnu naklonost prema istorijskoj figuri Alana Breka (koji je bio stvarna ličnost umešana u ubistvo u Apinu). Stivenson je u Alana utkao najbolju tradiciju romantičarskih junaka kakvi su se sretali kod Valtera Skota, čineći ga daleko kompleksnijim i upečatljivijim od bilo kog drugog lika u knjizi.
S druge strane, uz to što Stivenson na trenutke briljira svojim osobenim humorom, roman izuzetno raskošno dočarava škotsko selo, ljude i prirodu.
Oteti Roberta Luisa Stivensona vrhunsko je ostvarenje škotske istorijske proze, koje vodi čitaoce u turbulentno doba posle Jakobitskog ustanka u 18. veku. Priča se usredsređuje na mladog i naivnog Dejvida Balfura, koji polazi na put kako bi preuzeo svoje zakonito porodično imanje, ali postaje žrtva izdaje sopstvenog strica. Na prevaru ukrcan na brod za Ameriku gde je trebalo da bude prodat u roblje, Dejvid se suočava sa surovošću morskog života i bezočnošću posade. Spletom okolnosti i posle tragičnog brodoloma na opasnim hridinama, on udružuje snage s Alanom Brekom Stjuartom, prkosnim jakobitskim buntovnikom i majstorom mačevanja. Posle nepravedne optužbe za političko ubistvo engleskog činovnika, dvojica potpunih stranaca primorana su na pogibeljno bekstvo kroz nepristupačna i maglom obavijena škotska vresišta. Uprkos dubokim političkim, verskim i karakternim razlikama – gde je Dejvid umereni protestantski lojalista, a Alan strasni katolički pobunjenik – među njima se rađa neraskidivo prijateljstvo, prekaljeno u zajedničkoj borbi za opstanak.
Kroz vanredno živopisne opise surove prirode i dramsku napetost, Stivenson maestralno prepliće stvarni istorijski kontekst s univerzalnim motivima sazrevanja i morala. Roman nije samo dinamična pustolovina prepuna opasnosti, nego i slojevit portret podeljene nacije i topla priča o ljudskoj odanosti u najtežim trenucima.
Središnja tema romana Oteti je prevlast dobra nad zlom, uz nekoliko sporednih tema kao varijacija na ovu središnju.
Dejvid i Alan, premda u gotovo svemu sušta suprotnost jedan drugom, predstavljaju dobro, nasuprot Ebenezeru, kapetanu Hozisonu i Crvenoj Lisici koji predstavljaju zlo.
Roman je, u pravom smislu, pikarski, premda je glavni junak više naivan nego pronicljiv. Dok je Dejvid naivan, Alan je prikazan jednom nogom s one strane zakona, ali i kao veoma snalažljiv i iskusan, pri čemu nije isključeno da je možda upravo on glavni junak romana.
S druge strane, uz to što Stivenson na trenutke briljira svojim osobenim humorom, roman izuzetno raskošno dočarava škotsko selo, ljude i prirodu.
¾
Robert Luis Stivenson (1850–1894), škotski pisac, pesnik i esejista, najpoznatiji po svojim avanturističkim romanima kao što su „Ostrvo s blagom“ i „Neobičan slučaj doktora Džekila i gospodina Hajda“. Njegova dela su bila popularna zbog svoje uzbudljive radnje, živopisnih likova i psihološke dubine. Stivenson je bio vešt pripovedač koji je umeo da stvori atmosferu neizvesnosti i misterije. Njegovi romani često istražuju teme dobra i zla, kao i složenost ljudske prirode. Stivenson je takođe pisao pesme, oglede i putopise, pokazujući svoju svestranost kao pisac. Njegov stil pisanja bio je elegantan i prefinjen, s dozom humora i ironije. Zapamćen je kao optimističan čovek.
