Opis
Mihail Bulgakov, autor neuporedivnog romana Majstor i Margarita, u svom dnevniku beleži o svojim pokušajima objavljivanja Bele garde.
- januar 1925 | Danas sam od Ležnjeva dobio 300 rubalja za roman „Bela garda“, koji će da izlazi u „Rusiji“. Za preostalu sumu obećali su menice… Književnost može da bude, u najgorem slučaju, čak i komunistička, ali ona ne može da bude sadikersko-smenovehovska. Vesele berlinske kurve! Uza sve to, ipak se bojim da „Bela garda“ ne doživi fijasko. Već večeras, u „Zelenoj lampi“, Auslender je rekao da „na književnoj večeri…“, i namrštio se. A meni se dopada, đavo bi ga znao zbog čega.
- januar 1925. | Video sam drage Ljamine i dao im broj „Rusije“ sa „Belom gardom“.
- januar 1925 | M-ova ocena odlomka „Bele garde“ iznenadila me je, može se reći da je izvanredna, ali, još pre njegove ocene, nešto je očvrslo u meni. Ovo stanje traje već nekoliko dana. Užasno će mi biti krivo, ako sam u zabludi i ako „Bela garda“ nije dobra stvar.
juli 1925 | Objavljivanje romana „Bela garda“ u časopisu „Rusija“ je prekinuto, jer je sâm časopis zabranjen.
Izjava Mihaila Bulgakova, na saslušanju u OGP-u, povodom romana „Bela garda“:
Književnim radom počeo sam da se bavim od jeseni 1919. g. u gradu Vladikavkazu, kod belih. Pisao sam male pripovetke i feljtone u beloj štampi. U svojim delima ispoljavao sam kritički i neprijateljski odnos prema Sovjetskoj Rusiji. Sa Osvagom nisam bio povezan i ponude za rad u Osvagu nisam dobijao. Na teritoriji belih nalazio sam se od avgusta 1919. g. do februara 1920. g.
Moje simpatije sasvim su bile na strani belih, na čije sam odstupanje gledao sa užasom i nedoumicom. U trenutku dolaska Crvene Armije nalazio sam se u Vladikavkazu, bolestan od povratnog tifusa. Posle oporavka počeo sam da radim sa sovjetskom vlašću, rukovodeći LITO-m Narobraza. Nijednu značajnu stvar pre dolaska u Moskvu nigde nisam objavio. Posle dolaska u Moskvu stupio sam u LITO Glavpolitprosveta kao sekretar.
Istovremeno sam počeo da radim reportaže u moskovskoj štampi, osobito u „Pravdi“. Prvo značajno delo objavljeno je u almanahu „Nedra“ pod naslovom „Đavolijada“, objavljivao sam stalno i redovno feljtone u novinama „Gudok“ i objavljivao sam male pripovetke u raznim časopisima. Zatim sam napisao roman „Bela garda“, zatim „Kobna jaja“, objavljena u „Nedrima“ i u zborniku pripovedaka. 1925. g. napisao sam pripovetku „Pseće srce“, koja nigde nije objavljena. Pre ovog perioda napisao sam pripovetku „Beleške na manžetnama“.
