Roman Priča Artura Gordona Pima iz Nantaketa, potiče iz ranog perioda piščevog književnog života. Kako je to bio običaj u ono vreme, prvo je objavljen u dva nastavka, u januaru i februaru 1837. godine u „Južnjačkom književnom glasniku“. Od svih njegovih proznih sastava, izuzimajući samo nedovršenu priču „Dnevnik Džulijusa Rodmana“, upravo u ovom romanu pronalazimo najviše pozajmica, dok je presudan uticaj na oblikovanje priče o Arturu Gordonu Pimu izvršio poznati roman Danijela Defoa, Život i krajnje zadivljujuće pustolovine Robinzona Krusoa, gotovo do te mere da može da se posmatra kao njegova adaptacija.
Prevod i pogovor Milan Miletić
Izdanje 2023 | Strana 268
Format 11.5×20cm | ISBN 9788660200923
1.300 рсд
Roman Priča Artura Gordona Pima iz Nantaketa, potiče iz ranog perioda piščevog književnog života. Kako je to bio običaj u ono vreme, prvo je objavljen u dva nastavka, u januaru i februaru 1837. godine u „Južnjačkom književnom glasniku“. Kao knjiga objavljen je 1838. godine. Istina je da je Po svoj jedini roman sastavio u izvesnom mračnom periodu svog književnog stvaralaštva, koji je potrajao gotovo dve godine, od pozne jeseni 1836. do leta 1838. godine.
Od svih njegovih proznih sastava, izuzimajući samo nedovršenu priču „Dnevnik Džulijusa Rodmana“, upravo u ovom romanu pronalazimo najviše pozajmica, dok je presudan uticaj na oblikovanje priče o Arturu Gordonu Pimu izvršio poznati roman Danijela Defoa, Život i krajnje zadivljujuće pustolovine Robinzona Krusoa, gotovo do te mere da može da se posmatra kao njegova adaptacija.
Izvesna nedovršenost likova, u smislu dublje psihološke slike, i podela na dva jasno odvojena dela priče, kao da nagoveštavaju nekakvu ne tako lako uočljivu temu u pozadini zapleta. Koja je to tema, moglo bi samo da se nagađa, a možda i čitalac sam može da uobliči nekakvu zamisao.
Na površini, zanimanje za opasnosti i pustolovine na dalekim, neistraženim morima, možda je prvi sloj romana, premda se istovremeno oseća poznata autorova potreba da ironiše, ovog puta ismevajući moreplovačke hronike, tako brojne i popularne u vreme sastavljanja priče.
Drugi, dublji sloj, verovatno zalazi u predeo mističnog i metafizičkog, gde se mogućnosti ređaju same od sebe: prelazak u zrelo doba (Pim ima svega četrnaest godina, Augustus šesnaest), zatim bekstvo od kuće (što je Po imao u ličnom iskustvu), povlačenje od sveta, ali i metafizička razmišljanja o samoći, proročkim snovima, dobru i zlu, odnosu prema Bogu.
Mistični element ovde je ugrađen i uplitanjem egipatskih (ili koptskih) slova, u kojima, po svemu sudeći, može da se pronađe makar Poovo prezime. Ovu mogućnost nije teško zamisliti, ako se zna koliko je on bio, gotovo strasno, zainteresovan za antički, pretežno grčki svet. Za ovo u njegovim kratkim pričama ima bezbroj primera. Iza ovog sloja, možda postoji još jedan, koji bi mogao da se odnosi na, u ono vreme, sasvim novo uverenje, ili praznovericu, da je zemlja na polovima šuplja. Ako je takav slučaj, sva je verovatnoća da se ponovo radi o ismevanju tako fantastične zamisli, ili makar ironiji. Po je prethodno, 1833. godine, već sastavio priču „Rukopis pronađen u boci“, remek-delo, u kojem, s ovakvim verovanjem koje se naslućuje u pozadini, sablasni brod, strmoglavo hita na jug, gde nestaje u zastrašujućem vrtologu.
Edgar Alan Po (1809–1949), američki pisac, pesnik i književni kritičar, ostao upamćen kao vodeća figura romantizma i majstor gotske fantastike. Svetsku slavu stekao je svojim mračnim i atmosferskim delima, među kojima se posebno izdvajaju pesma „Gavran” i jezive pripovetke poput „Pada kuće Ašera” i „Crne mačke”. Smatra se izumiteljem detektivskog žanra zahvaljujući pričama o Šarlu Ogistu Dipenu, a njegov rad je takođe presudno uticao na razvoj rane naučne fantastike. Njegovo stvaralaštvo duboko istražuje ljudsku psihu, teme prerane smrti, tuge i paranoje, često brišući granicu između sna i stvarnosti. Premda je za života iskusio siromaštvo i nerazumevanje, njegova misteriozna smrt u Baltimoru 1849. godine samo je dodatno učvrstila njegov status „prokletog pesnika”. Poov uticaj na svetsku književnost je nemerljiv, budući da je neposredno nadahnuo brojne velikane, od francuskih simbolista poput Bodlera do modernih pisaca horora poput Stivena Kinga.
