Dnevnik Džulijusa Rodmana Edgara Alana Poa ne samo da oličava vezu između prvog uspešnog pokušaja da se pređe preko te divovske barijere od beskrajnog niza planina koje se protežu od Polarnog mora na severu, do Panamskog zemljouza na jugu, koje oblikuju vrletan i snegom prekriven bedem duž čitavog svog pravca i donosi pojedinosti o putovanju iza ovih planina…
Prevod i pogovor Milan Miletić
Izdanje 2015 | Format 11×18cm
Strana 104 | ISBN 9788689107463
800 рсд
Nema na zalihama
Dnevnik Džulijusa Rodmana, s podnaslovom „Izveštaj o prvom, uspešnom, prelasku civilizovanog čoveka preko Stenovitih planina u Severnoj Americi“, potpuna je fikcija i, premda nezavršen, zanimljiv je i uverljiv putopis o mogućem prelasku preko američkog kontinenta. Nije potrebno naglašavati da je Po ovom svojom fikcijom vukao za nos dobar deo javnosti i ceo Američki kongres.
Dnevnik Džulijusa Rodmana Edgara Alana Poa ne samo da oličava vezu između prvog uspešnog pokušaja da se pređe preko te divovske barijere od beskrajnog niza planina koje se protežu od Polarnog mora na severu, do Panamskog zemljouza na jugu, koje oblikuju vrletan i snegom prekriven bedem duž čitavog svog pravca i donosi pojedinosti o putovanju iza ovih planina…
Edgar Alan Po (1809–1949), američki pisac, pesnik i književni kritičar, ostao upamćen kao vodeća figura romantizma i majstor gotske fantastike. Svetsku slavu stekao je svojim mračnim i atmosferskim delima, među kojima se posebno izdvajaju pesma „Gavran” i jezive pripovetke poput „Pada kuće Ašera” i „Crne mačke”. Smatra se izumiteljem detektivskog žanra zahvaljujući pričama o Šarlu Ogistu Dipenu, a njegov rad je takođe presudno uticao na razvoj rane naučne fantastike. Njegovo stvaralaštvo duboko istražuje ljudsku psihu, teme prerane smrti, tuge i paranoje, često brišući granicu između sna i stvarnosti. Premda je za života iskusio siromaštvo i nerazumevanje, njegova misteriozna smrt u Baltimoru 1849. godine samo je dodatno učvrstila njegov status „prokletog pesnika”. Poov uticaj na svetsku književnost je nemerljiv, budući da je neposredno nadahnuo brojne velikane, od francuskih simbolista poput Bodlera do modernih pisaca horora poput Stivena Kinga.
