Nema nikakve slučajnosti u zanimanju Mihaila Bulgakova za Molijera: sudbina dramaturga iz 17. veka uveliko ga je podsećala na njegovu sopstvenu, a pre svega po zanimanju vlasti za pozorište, gde se kao u ogledalu odražava stvaran život.
Prevod Nada Uzelac | Pogovor Milan Miletić
Izdanje 2019 | Format 11×18cm
Strana 288 | ISBN 9788689107692
1.350 рсд
S lirskom suptilnošću i prepoznatljivim satiričnom oštricom, Mihail Bulgakov u svom delu Život gospodina De Molijera ne ispisuje samo suvoparnu biografiju, nego oblikuje dirljivu i vanvremensku posvetu svom duhovnom uzoru.
Kroz viziju Pariza iz 17. veka, autor povlači potresnu paralelu između Molijerovih okršaja s dvorom Luja XIV i sopstvene teške borbe protiv opresivne cenzure sovjetskog režima. Bulgakov slika komediografa kao neumornog pozorišnog ratnika čiji je stvaralački genije u neprestanim sukobima s licemerjem Crkve, intrigama plemstva i sopstvenim unutrašnjim demonima.
Raskošan pripovedački stil i dinamične scene udahnjuju živi duh francuskom klasicizmu, pretvarajući istorijske ćinjenice u uzbudljivu, gotovo pozorišnu dramu o ceni umetničke slobode.
U leto 1932. godine, Mihail Bulgakov dobio je ponudu da za seriju „Životi znamenitih ljudi“, napiše knjigu o Molijeru.
U tom trenutku je, dobro izučivši istorijski i literarni materijal, već završio komad „Kabala fariseja“ („Molijer“), koji je posle velikih iskušenja postavljen na scenu MHAT-a, ali rad na biografiji velikog dramaturga zahtevao je novo, detaljnije izučavanje Molijerovog života.
Ta negativna ocena bila je veliko pismo-osvrt, upućeno lično Bulgakovu. U njemu, pored ostalog, piše:
„Pročitao sam Vašeg Molijera. Kao što se i moglo očekivati, knjiga je u literarnom pogledu sjajna i čita se sa velikom interesovanjem.
Ali istovremeno, svojim sadržajem, ona izaziva u meni niz ozbiljnih nedoumica.
Prva i osnovna je ta da ste Vi između Molijera i čitaoca stavili nekakvog imaginarnog pripovedača, u čije ime se priča i vodi. Ovaj postupak, sam po sebi, mogao bi da bude veoma plodan, ali nevolja je u tome što niste sasvim srećno odabrali tip pripovedača.
Autoru se predlaže da preradi rukopis u duhu istorijske naracije, što je Bulgakov odlučno odbio. O tome svedoči pismo Bulgakova upućeno A. N. Tihonovu, 12. aprila:
Poštovani Aleksandre Nikolajeviču!
A. K. mi je uručila Vašu kritiku moje knjige „Molijer“. Nju sam i pročitao i razmislio sam o njoj. Loše stoji stvar. Suština nije u pojedinostima Vaše recenzije, koje su me zaprepastile kako sadržinom tako i formom ‹…› – stvar je u tome što se radi o potpunom uništenju te knjige koju sam napisao, i pisanju umesto nje nove, koja treba da govori o potpuno drugoj stvari od one o kojoj ja pišem u svojoj knjizi…
¾
Mihail Afanasjevič Bulgakov (1891–1940), po profesiji lekar, a po vokaciji vitez ruske proze, stvorivši dela u kojima se natprirodno i svakodnevno prepliću u kolopletu razorne satire. Njegovo životno delo, „Majstor i Margarita”, predstavlja jedinstven spoj hrišćanske metafizike, faustovske pogodbe i brutalnog ismevanja sovjetske birokratije. Živeći pod senkom Staljinove cenzure, pisao je svoje najznačajnije redove „za fioku”, svestan da za njegovog života svetlost dana neće ugledati, ali nepokolebljiv u svojoj umetničkoj istini. Bulgakov je simbol trijumfa mašte nad ugnjetavanjem, pisac koji je đavola doveo u Moskvu samo da bi pokazao koliko je ljudska iskvarenost ponekad veća od demonske.
