Vizija pripada onoj klasi sastava koja su izuzetno retka u savremenoj književnosti, čiji je, verovatno, najraniji predstavnik Eureka Edgara Alana Poa. Koliko god da je Po svoje delo obavio misticizmom, u istoj meri to je učinio i Jejts u Viziji, koju bismo mogli da smatramo neuporedivim pesničkim ostvarenjem.
Prevod Milan Miletić
Izdanje: 2016 | Format 13.5×20cm
Strana 268 | ISBN 9788689107852
1.250 рсд
Vizija je složena i esoterna knjiga irskog pesnika Vilijama Batlera Jejtsa, u kojoj on izlaže svoju filosofiju istorije i cikličke prirode vremena. Knjiga je zasnovana na Jejtsovim duhovnim iskustvima i verovanjima, kao i na njegovom interesovanju za okultizam i misticizam. Vizija je podeljena u dva dela, u prvom delu se govori o Jejtsovom ličnom sistemu simbola i vizija, dok se u drugom delu govori o istoriji sveta kroz prizmu njegove filosofije. Knjiga je imala značajan uticaj na druge pisce i umetnike, iako je često bila kritikovana zbog svoje prevelike složenosti.
Dvadeset četvrtog oktobra 1917. godine, po podne, četiri dana posle venčanja, žena me je iznenadila pokušajem automatskog pisanja.
Pod jakim uticajem automatskog pisanja svoje žene i sopstvenog interesovanja za okultno, u „Viziji“ se Jejts okreće složenom sistemu simbola i dijagrama kako bi predočio istorijske cikluse, tipove ličnosti i putovanje duše.
Ono što je proisteklo iz nepovezanih rečenica, ispisanih gotovo nečitkim rukopisom, bilo je tako uzbudljivo, ponekad tako duboko, da sam je nagovarao da, iz dana u dan, sat ili dva posvećuje neznanom autoru, i posle pola tuceta ovakvih sati ponudio sam se da ostatak života posvetim objašnjavanju i spajanju ovih razbacanih rečenica.
„Ne“, glasio je odgovor, „mi smo došli da vam damo metafore za poeziju.“ Neznani autor, kao prvu, izabrao je temu iz moje upravo objavljene knjige Per Amica Silentia Lunae.
Ukazao sam na razliku između savršenstva koje proističe iz čovekove borbe sa samim sobom i onog koje proističe iz borbe s okolnostima, a on je na ovoj neznatnoj razlici sazdao detaljnu klasifikaciju ljudi prema njihovom manjem ili većem podudaranju s jednim tipom ili drugim.
Svoju klasifikaciju podupro je nizom geometrijskih simbola redosledom koji je saobrazan pitanju u mom ogledu: nije li prorok mogao da na kalendaru označi rođenje Napoleona ili Hrista.
Sistem simbola, nepoznat i mojoj ženi i meni, nema sumnje čekao je da se iskaže, a kad sam upitao koliko će biti potrebno vremena, rečeno mi je – godine.
Ponekad, kad se osvrćem na te prve dane, prisećam se da Brauningov Paracelzus nije pronikao u tajnu sve dok, na navaljivanje svog vizantijskog učitelja, nije sastavio svoju duhovnu povest, prisećam se da je pre posvećenja Vilhelm Majster čitao sopstvenu povest iz pera nekog drugog, stoga svoju Per Amica poredim s ovim povestima.
¾
Vilijam Batler Jejts (1865–1939), jedna od najznačajnijih književnih ličnosti 20. veka, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1923. godine. Njegova poezija bila je pod uticajem irske mitologije i folklora. Često je istraživao teme ljubavi, smrti, lepote. Jejts je bio ključna figura u irskom književnom preporodu i jedan od osnivača Abi teatra u Dablinu. Takođe član tajnog društva „Zlatna zora“.
