„Pećine razuma su mračne i senovite, ili su prožete sjajem – uistinu veličanstvenim sjajem – ali ne blistaju preko svojih kapija. Da je moguće da budemo tamo gde smo bili živi i zdravi – ako bismo u trenutku svog prisustva u tim predelima uspeli da oblikujemo ishod našeg doživljaja – ako prelazak od osećaja do razmišljanja, od stanja opažanja do slobodnog razmišljanja, ne bi bio tako vrtoglav i buran, ovaj pokušaj bio bi manje težak.“
Prevod i pogovor Milan Miletić
Izdanje 2019
Format 11×18cm
Strana 80
ISBN 9788660200350
700 рсд
U ovoj zbirci ogleda, Persi Biš Šeli primenjuje precizan, filosofski rigorozan pristup kako bi demontirao rigidne dogme i ponudio radikalnu, prosvetiteljsku viziju čovekovog saznanja. U naslovnom ogledu „Spekulacije o metafizici“, autor nastoji da poveže empirističku tradiciju Džona Loka i Dejvida Hjuma sa sopstvenim transcendentnim, pesničkim uvidima o prirodi čovekove svesti.
Dubinskim ispitivanjem pojmova kao što su uzročnost, percepcija i nematerijalno, Šeli transformiše metafiziku iz apstraktne teološke discipline u dinamičnu alatku za razumevanje čovekovog iskustva. Ogledi o moralu i etici unutar zbirke naglašavaju saosećanje i maštu kao temeljne pokretače ljudskog dobra, čime autor suprotstavlja utilitarizmu svoju idealističku teoriju vrednosti.
Šelijev specifičan spoj skepticizma i strastvenog romantizma ogleda se u neprestanoj težnji da se granice uma prošire izvan materijalističkog determinizma, bez zapadanja u religijske dogme. Njegova poezija i filosofija nisu odvojene sfere, nego međusobno komplementarni izrazi jedinstvenog nastojanja da se dešifruju skriveni mehanizmi postojanja i čovekovog duha.
Izvesno je da je teško nazreti kraj očiglednim protivrečnostima Šelijeve lične filosofije i onoga što je u svom kratkom životu uspeo da ostvari. Nema sumnje, svestan ove protivrečnosti, Šeli je uživao u slobodi pisanja koja ga je donekle podsećala na slobodu nekih od najvećih grčkih autora, kojima se veoma divio.
Poput starih Grka, više od dve hiljade godina ranije, pesnici romantizma uspeli su da sebi osiguraju nesputan i neomeđen položaj u društvu, pre svega zahvaljujući napretku tehnologije i usponu industrije u sredini u kojoj su živeli, što je opet protivrečnost za sebe.
Napredak je, kao nekad kod Grka – kod kojih je uspon država nastupio kao posledica jake poljoprivrede, zajedničkog rada i manufakture na daleko primitivnijem nivou – predstavljao ključni činilac za pojavu filosofskih tekstova, budući da nikad pre toga toliko ljudi nije uživalo u raskoši vremena posvećenog isključivo razmišljanju o životu.
Naučna i tehnološka dostignuća, kao i sve veći značaj koji se pridavao obrazovanju klasa u Engleskoj, tokom 19. veka samo su produbila revoluciju koju danas suvoparno nazivamo industrijskom.
Engleska se pretvarala u mrežu urbanih sredina, a imućni industrijalci i veleposednici bili su u mogućnosti da pomažu mladim pesnicima i umetnicima u njihovim umetničkim poduhvatima.
Bez potpore urbanog društva, pesnici poput Šelija, živeli bi teško, životareći od danas do sutra i bez mogućnosti da objavljuju svoja razmišljanja o životu.
Ipak, ironija je da su se romantičari, uživajući u raskoši života, prilično udaljili od svakog evolutivnog događaja u društvu koje im je obezbedilo i vreme i slobodu da razmišljaju.
¾
Persi Biš Šeli (1792–1822), jedan od najvećih pesnika engleskog romantizma. Njegova najpoznatija dela su pesme „Oda zapadnom vetru“, „Ševa“ i „Oslobođeni Prometej“. Šeli je bio poznat po svojim progresivnim političkim stavovima i idealizmu, što se odražavalo u njegovoj poeziji.
