Slike koje misle, produhovljeni spisi Valtera Benjamina, meditativni, kritički, melanholični i ironični, svedoče o piscu kao izuzetnom misliocu kadrom da u dnevnim događajima prepozna skrivene trajne elemente. Prelazeći konven cionalne granice između filozofskog, umetničkog i publicističkog govora, Benjamin formuliše iskustva stečena na putovanjima i daruje nas razmatranjima o čitanju…
Prevod Jovica Aćin
Izdanje 2016 | Format 11×18cm
Strana 232 | ISBN 9788689107753
Originalna cena je bila: 1.200 рсд.850 рсдTrenutna cena je: 850 рсд.
Nema na zalihama
Mislilačka sadržina se, pod maskom svojevrsne narativne refleksije, pojavljuje kao prozna slika inače nemislivih predmeta. Benjamin nam, iz okrilja svoje poetike pisanja koja se oslanja o alegorijsku produktivnost u značenjima, kazuje misli koje jezička slika autorski uprizorenog sveta oko nas, jučerašnjeg ili današnjeg, misli kao svoje.
To je najpre vidljivo u njegovim knjigama Jednosmerna ulica i Berlinsko detinjstvo. Ako je delo, kako je govorio Benjamin, maska smrti onoga što nam je bilo dato da mislimo i što možemo nazvati koncepcijom, onda je žanr pisanja koji zatičemo u mislopisima, a koji se odriče celovitosti i prisvaja takozvane male forme, najbolja mogućnost da sve što je mišljeno ili nagovešteno u nekoj koncepciji bude očuvano kao živo i delatno.
Otuda će Adorno, povodom takvog Benjaminovog pisanja koje neprestano problematizuje svoj odnos prema pojmovnom mišljenju, pojednostavljeno reći da se u mislopisima evocira nešto što ne može biti rečeno rečima. Mislopisi nam sugerišu ono neiskazivo, baš kao što to čini i Ničeovo aforističko pisanje.
