Lord Danseni
Sanjareve priče
Prevod i pogovor Milan Miletić
Nepoznati Sanjar možda bi mogao da bude Lord Danseni, što je književni pseudonim Edvarda Planketa, 18. barona od Dansenija (1878–1957), irskog pera, veoma obrazovanog aristokrate i velikog ljubitelja umetnosti, naročito književnosti. Danseni je autor oko 80 knjiga fantastike i nekoliko dramskih ostvarenja.
Prevod i pogovor Milan Miletić
Izdanje 2017 | Format 11×18cm
Strana 144 | ISBN 9788660200039
950 рсд
Dansenijeve Sanjareve priče otvaraju vrata fantastičnog sveta sazdanog od čiste pesničke svetlosti, gde se granice između realnosti iz snova i zaboravljenih mitova rastaču u jedinstvenom estetskom doživljaju. Pripovedački stil odlikuje se raskošnom, melodičnom i arhaičnom prozom čija muzikalnost i ritam podsećaju na starinsku tradiciju, stvarajući utisak da se svaka reč izgovara u polutami nekakvog iščezlog hrama. Kroz viziju drevnih gradova poput Babalunda ili Poltarne, Danseni gradi ne samo maštovitu geografiju, nego slika čitave civilizacije u njihovom punom estetskom sjaju i neminovnom, tragičnom opadanju.
Atmosfera zbirke prožeta je dubokom melanholijom i elegičnim tonom, podsećajući čitaoca na prolaznost čovekovih graditeljskih poduhvata pred proticanjem Vremena i snagom Prirode. Dansenijev čovek u ovim pričama nije osvajač kosmosa, nego ipak tihi posmatrač i hodočasnik koji sa strahopoštovanjem i poniznošću stupa u dodir s tajanstvenim, iracionalnim silama sveta.
Autor majstorski koristi vizualne i čulne metafizičke slike – mirise egzotičnih smola, sjaj mramornih kula i šum davno zaboravljenih reka – čime prosečnu stvarnost pretvara u poetsku iluziju. Zbirka služi kao istančani protest protiv duhovnog siromaštva i utilitarizma modernog doba, nudeći maštu ne kao puki eskapizam, nego kao jedini preostali put prema svetom i uzvišenom.
Sanjareve priče ostaju jedno od temeljnih remek-dela visoke fantastike, koje je svojom stilskom savršenošću i poetskom dubinom trajno nadahnulo pisce poput H. F. Lavkrafta i Dž. R. R. Tolkina.
Sanjareve priče (1910), Lorda Dansenija, mogli bismo da sagledamo očima Aristotela, a ipak ne bismo bili kadri da kažemo odakle ove priče dolaze, da li s istoka, da li iz još neotkrivenih predela Afrike, da li s miomirisom magnolije, ali svakako se duši obraćaju najprijatnijim dodirom.
I u ovoj zbirci Danseni je raskošan i poetičan, drugačijeg Dansenija ne bismo mogli ni da zamislimo. Kao veliki vizionar, Danseni uporno brani jednakost izmišljenih svetova i ovog stvarnog.
Taj njegov motiv nadalje se sreće kod mnogih autora 20. veka, a njegovi najvažniji likovi su proroci, astrolozi, mitološke zveri, obla ci, kišne gliste i sve moguće vrste odbačenih stvari, kao po nekakvom pravilu obdarene razumom i sposobnošću govora.
Ove priče, koje su se pojavile uoči Prvog svetskog rata, kao da otkrivaju prolaz u drugi svet, ili možda svetove. Toponimi, imena kraljeva i kraljica, princeza i uopšte junaka priča, ono su po čemu posebno poznajemo Dansenija: on je tu majstor bez premca.
Ono što u ovim pričama nije tako vidljivo, a ipak je prisutno, jesu satira na račun društva i kritika ( već u ono vreme!) bezdušne industrijske proizvodnje, i iskren glas protiv potpunog porobljavanja čoveka.
Otuda verovatno i okretanje „svetu vila i vilenjaka“, šumama, rekama, drevnim pustinjskim gradovima, brdima koja govore: Fantazija je jedino oslobođenje!
¾
Edvard Džon Morten Draks Planket (1878–1957), poznatiji kao Lord Danseni, anglo-irski pisac, dramaturg i pesnik. Danseni je bio plodan pisac, poznat po svojim fantastičnim pričama, koje često kombinuju humor, satiru i filozofske elemente. Njegova dela karakteriše bogat i maštovit jezik, kao i interesovanje za mitologiju i daleke kulture. Među njegovim najpoznatijim delima su zbirke priča „Bogovi Pegane“ i „Vreme i bogovi“, „Knjiga čuda“ i „Sanjareve priče“ . Danseni je bio veoma popularan u svoje vreme, a njegov uticaj može da se prepozna kod mnogih kasnijih pisaca fantastike.
