Danas, naravno, nije moguće sa sigurnošću utvrditi ko je, ili šta je uticalo na Artura Konana Dojla, ali jedno je sigurno: spektar književnih uticaja u njegovom slučaju neverovatno je širok. Dojl je, pod naslovom S one strane čarobnih vrata, okupio gotovo sve što je smatrao da je imalo uticaja na njegov književni opus.
Prevod i pogovor Milan Miletić
Izdanje 2018 | Format 11×18cm
Strana 164 | ISBN 9788660200237
1.000 рсд
U zbirci ogleda S one strane čarobnih vrata, Artur Konan Dojl otvara vrata svoje privatne biblioteke i kroz intiman, topao dijalog s čitaocem formuliše vlastitu poetiku i fascinaciju transformativnom snagom čitanja. Razmatrajući dela pisaca kao što su Ser Volter Skot i Robert Luis Stivenson, autor otkriva korene sopstvenog pripovedačkog stila i duboko poštovanje prema istorijskom i pustolovnom romanu.
Posebno mesto u knjizi zauzima analiza Edgara Alana Poa, koga Dojl označava kao nepresušni izvor inspiracije i utemeljivača kratke priče i detektivskog žanra, bez kojeg ni lik Šerloka Holmsa ne bi poprimio svoj prepoznatljiv oblik. Pored fiktivne književnosti, Dojl sa velikim entuzijazmom analizira memoare, biografije i istorijska svedočanstva (poput dela Edvarda Gibona i Samjuela Pepisa), ističući da istorijska građa nosi podjednaku dramsku snagu i uverljivost kao i najlepša mašta.
Tvorac jednog od najvećih književnih detektiva izlaže o svojim pustolovinama u svetu knjiga. Ono što pisca nadahnjuje da stvori savršeno delo, često dolazi pod znak pitanja. Bilo da je, na neki način, upoznat s radom drugih autora, pa čitajući i proučavajući ih želi da sastavi svoj, bilo da nadahnuće objašnjava uplivom sila nekog drugog sveta, uvek u pozadini stoji pitanje korena, uticaja, nadahnuća.
Danas, naravno, nije moguće sa sigurnošću utvrditi ko je, ili šta je uticalo na Artura Konana Dojla, ali jedno je sigurno: spektar književnih uticaja u njegovom slučaju neverovatno je širok. Dojl je, pod naslovom S one strane čarobnih vrata, okupio gotovo sve što je smatrao da je imalo uticaja na njegov književni opus.
U ogledu koji je sastavio 1907. godine, Dojl je za temu izabrao harizmu i privlačnost knjiga, pozivajući čitaoca da uživa u onome što su najveći umovi ostavili za sobom i da, dok čitaju, zaborave na sebičnost i beznadežnost sveta.
Naravno, svako od nas mogao bi da ispostavi sopstvenu listu omiljenih autora, omiljenih knjiga, i svako bi to uradio na drugačiji način. U svemu, pa i kod pravljenja takvog izbora, čovek je prisiljen da se nečega liši, da preko nečega pređe.
Pa isto i Dojl. Ali njegova zanimljiva književna pojava poklapala se s krajem viktorijanskog doba i prelaskom u jedan krvavi vek, čiju će tek prvu trećinu Dojl proživeti.
Otuda, zbog te tradicije, Dojl ne propušta da se osvrne na ono što je čitao u dečačkom uzrastu – Valtera Skota, Fildinga, Ričardsona, Stivensona, Edgara Alana Poa.
¾
Ser Artur Konan Dojl (1859–1930), škotski lekar i pisac koji je svetskoj književnosti podario Šerloka Holmsa, najpoznatijeg detektiva i simbol hladne, analitičke dedukcije. Premda je Holms počivao na strogom racionalizmu, Dojl je bio fasciniran metafizikom i spiritizmom, verovao u zagrobni život i vile, što ga čini jednim od najzanimljivijih paradoksa viktorijanske ere. Osim detektivskih priča, napisao je izvanredne istorijske romane poput „Bele družine”, kao i naučnofantastične avanture sa profesorom Čelendžerom, među kojima se izdvaja „Izgubljeni svet”. Njegov doprinos kriminalistici bio je stvaran; on je među prvima zastupao korišćenje otisaka prstiju i balistike u istragama, često se i lično angažujući u ispravljanju sudskih nepravdi. U jednom trenutku toliko je osetio teret sopstvenog junaka Holmsa, da ga je „ubio” na Rajhenbaškim vodopadima, ali je pod pritiskom javnosti (i kraljice) morao da ga vaskrsne, što je jedinstven slučaj u istoriji književnosti.
